ПОВОДОМ НЕМАЧКОГ ЗАКОНСКОГ ПРЕДЛОГА О ДОНИРАЊУ ОРГАНА

Ова системска иновација, у јавности позната као ”Widerspruchslösung”, без сумње је насиље државе над слободом сваке индивидуе.

После дуге фазе неограниченог угледа и фасцинације техничким могућностима који је имала трансплантациона медицина у Немачкој, назире се све трезвенија клима критичке дистанцираности према њој. Разлози томе су вишеструки: високи трошкови које она (High Tech-медицина) проузрокује, могућност њене злоупотребе (скандалозна трговина органима или њихово свођење и манипулација на пуки објект експерименталног научног истраживања) и основана сумња у односу на плаузибилно установљење часа смрти пацијента, односно потенцијалног донатора органа.

Трансплантација - алотрансплантација (људских органа) и ксенотрансплантација (животињских органа) - јесте комплексан феномен и надилази медицински угао посматрања, односно суштаствено задире у питање људског достојанства  у реципрочној мери како донатора, тако и примаоца органа, односно у сложено питање права и заштите живота.

Нови камен раздора чини предлог министра здравља Јенса Шпана (Хришћанско-демократска унија), који би да у Бундестагу протури једну новину у регулисању питања донације органа. Убудуће би требало да сваки држављанин Немачке буде донатор људских органа, све док се он сам или чланови његове породице изричито томе не противе (Widerspruchslösung). Тако би донација органа била ”нормална појава”. Ова системска иновација, у јавности позната као ”Widerspruchslösung”, без сумње је насиље државе над слободом сваке индивидуе. Тиме се људски организам, тек након медицински утврђене смрти (дефинтивног престанка функције мозга) ставља на располагање трансплантационој медицини, што једни виде као ”магацин резервних људских органа” у Франкенштајновој лабораторији.

Цркве у Немачкој су одмах реаговале: и Римокатоличка и Евангелистичка Црква гледају скептички на министрове идеје за реформу закона о донацији органа.

Католичка реаговања

Католичка Бискупска конференција је изразила етичке резерве. Донација органа је једна посебна форма љубави према ближњима. Централни комитет католика истиче: ”Донација органа не сме  се декларасати као правна и морална обавеза“.

Евангелистичка реаговања

Евангелистичка црква у Немачкој (Die Evangelische Kirche in Deutschland) саопштила је да жели и даље да мотивише на спремност за донацију органа, али да не постоји хришћанска обавеза за такав дар. Треба поштовати и одбојну спремност за донацију. Председавајући ”Етичког савета” Петер Даброк одбацује начело принципа ”Widerspruchslösung”(а). Сходно том начелу, сви ми били бисмо суочени са ”обаезом за донацију” уместо ”донације из слободне воље”. Ово би значило фундаменталну измену парадигми у пракси донације људских органа, законодавству и етичким постулатима.

Протопрезвитер-стварофор Зоран Андрић (Минхен)

 

 

offline