Насловна /   Вијести из хришћанског свијета

Недеља блудног сина: Радост повратка

Недеља блудног сина: Радост повратка

Радост повратка. Тумачење јеванђелске приче о сину расипнику.
Архимандрит Василије Ивиронски
 
''Човек неки имађаше два сина, и рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми део од имања што припада мени. И он им подели имање...'' (Лк. 15, 11-32).
 
Бунт млађег сина и очево опхођење

Млађег сина из приче спашава то што себе осећа сином очевим. Он живи у породичном простору. Грех и слабост његова је у томе што будући незрео, није достигао до познања да је имање оца и имање сина исто. Зато тражи део. Та деоба која се збива у њему је грех његов.
Деоба, комадање је грех. Отац је богат у љубави и не занима се собом. Њега занима да спасе другога. Дете његово што представља сврху живота. Њега не занима шта ће свет рећи, да ли ће изгубити ауторитет уколико се покаже промашеним оцем детета које оставља дом и долази далеко. Љубав очева сеже даље од суда света и бунта сина његовог. Зато не жели да подучава речима.
Није ствар да отац на силу задржи сина, већ да му да могућност да се он сам врати њему. Тај покрет ка оцу одређује сина.
Дао му је део који је он тражио. Али део отргнут од целине истине винограда живота не може да донесе род.

Оно што је лажно нестаје, напушта нас

У далекој замљи нико не живи заувек добро. Нико никоме не може да помогне. И када иштеш помоћ, да се прибијеш код једног житеља оне земље, он те гура још ниже, шаље те да чуваш свиње, да напасаш страсти.
Нека сам и све изгубио. Нека сам буквално умро, ипак постоји нешто што се не губи, што не умире. То је Отац мој и љубав његова. Он је силан у милости и благ у сили.
Зар је требало да одем тако далеко да бих то осетио?
Пре него што је стигао до куће Отац га види и трчи. Син је већ разумео. Отац је чуо исповест, и пре но што је син рекао. Био је заједно са њим, а да син то није видео.
Очинска љубав је победила смрт. Заблистала је радост и славље, на коме се жтрвује теле угојено. Теле из приче, кажу Свети Оци, Син је Божији, а славље – Света Литургија, сабрање и живот Цркве.
 
Повратак који ослобађа
 
Када тражиш нешто мало, једно јаре, не добијаш ништа. Када не тражиш ништа – ни слуга да постанеш – добијаш све.
Сусрет са старијим сином
Са далеког поља вратио се млађи син, а са очевог поља старији и показао пакао који је носио у себи.
Живот очев је мука, која се понавља.
У сваком великом дану искушење ствара проблеме, узрокује жалости.
Отац зна болест свог старијег сина. Он не трчи, као у случају млађег, већ излази отежан болом.
Само му утешно говори и стрпљиво прима све таласе гнева старијег сина.
 
Служим те толико година...
 
Оца ни једном не назива оцем. Нити га види као Оца, већ као газду. Има „правнички“ однос. Себе оправдава, свог оца осуђује. Ја сам увек у реду. Нисам сагрешио.
Брата свог не назива братом, већ сином оца свога. А непоправљиви грех млађег сина није то што је обрукао оца, већ потршио новац.
 
Отац исправља сина обраћањем: Чедо.
Ти мене не зовеш оцем, ја тебе сматрам сином. Негативном прилогу никада старијег, отац супротставља позитиван свагда.
Ти си свагда са мном. То је рај,слобода.
 
Где смо ми? Кога представљамо?
Није лако рећи. Опасно је исхитрено одгворити. Томе нас учи ова прича.
Како је страшно бити тако далеко, а налазити се унутра у дому! И још страшније држати заповести а на крају не окустити теле угојено и не бити светли учесник велике Гозбе која се приноси „за васељену“.



 

 

ЕПИСКОП
ЗВОРНИЧКО - ТУЗЛАНСКИ
ГОСПОДИН ФОТИЈЕ

Друштвене мреже

 

Банери


Православни календар