УНУТРАШЊЕ РАСПЕЋЕ
 
Када свети Апостол Павле говори
да не чини оно што хоће,
већ оно што неће,
он говори о борби
старог човека,
старог Адама у нама,
са новим христоликим
и боголиким,
ту борбу су Оци називали
- унутрашње распеће,
које ће постојати
све док нас страсти распињу
и грех у било ком облику
живи у нама,
такво стање, унутрашњег распећа,
нажалост, може да траје
и до краја живота
ако дејством благодати Божије
не буде у нама
превазиђено и исцељено
 
Унутрашње распеће доживљавамо
и од помисли које војују на нас,
због наше духовне незрелости
ми их прихватамо
и оне почињу да дејствују у нама
- демонским силама страсти,
духовно нас распињући
и доведећи нас у стање
неког облика очајања,
богоостављености и страха,
затим губљењем слободе
у обраћању Богу у молитви
и обраћању светима уопште,
и ако такво стање дуже потраје,
оно може да доведе
до тежих психичких стања,
до затворености човека у себе,
и његовог потпуног удаљавања
од Бога и ближњега
 
Оци су говорили
о данашњим генерацијама хришћана,
да нису монашког
и подвижничког усмерења
из многих разлога,
првенствено због одрастања
у условима комфора
и угађања телу,
као и због свеопште раслабљености,
која их је усмеравала
ка свему другом,
само не подвигу
и аскетском схватању живота,
због тога је потребно
данашње генерације младих
васпитавати млеком,
основама духовног живота,
подвижништва и делања,
како би духовно очврснули
и били спремни да наставе
своје узрастање и усавршавање
светотајинским животом у Цркви,
имајући увек пред собом примере
и поуке светих
 
Да бисмо могли разумети
појам унутрашњег распећа
и како се са њим изборити,
морамо се вратити Житијима
светих Отаца и подвижника вере,
у којима се јасно види да су Оци,
то унутрашње распеће побеђивали
- дугогодишњим аскетским
трудом и подвигом
и достизали стање
које се може назвати
- унутрашње духовно васкрсење,
то је стање које се може упоредити
са оним о којем је говорио
свети Апостол Павле:
- Не живим више ја,
него Христос у мени,
у то се можемо уверити у житијима
многих новијих светитеља:
светог старца Јосифа Исихасте,
свете Софије из Клисуре,
светог Силуана Атонског,
светих стараца Порфирија и Пајсија,
светог Нектарија Егинског
и светог старца Тадеја Витовничког,
из чијих  житија се јасно види
да су, иако будући људи,
вером и подвигом Христа задобили,
и већ сада и овде на земљи
- грађани Царства Небеског постали
 
Митрополит Фотије

---