ПЛАЧИ, ПЛАЧИ ПРЕД БОГОМ
 
Плачи душо моја пред Богом,
плачи пред Господом,
плачи пред небом,
а и пред земљом плачи
и све исплачи,
свако зло и мрак из душе,
плачи јер душа у мраку живи,
плачи, ми смо за све и свима
једнако криви,
плачи и живи,
плачи као киша
којом небо плаче
а из ње се нови живот рађа,
плачи и ти сада за грехе своје,
грехе народа,
за зло сукобљених страна
које морају бити оплакане,
другачије се помирити неће,
плачи, јер је плач пред Богом лек
и отуда се плач претвара у лелек,
кад зло душу нагриза, уништава,
када толико зло
плач не може да савлада,
онда лелек за све,
за овај век,
за све што у њему не по Богу би,
ратови, ратови, болови, уздаси,
без руку, без ногу,
људи од бола ни плакати не могу,
онда ћуте и стењу,
не ради се људи о камењу,
то су људи, то су људи,
ево поља пуна
од нашег Косова до многих поља,
где људи главе оставише
и нема их више,
а њихов бол,
њихов смртни ропац и уздах оста,
људи доста,
доста ратова, доста зла,
не могу се ни оплакати,
зато вапај, отуда јецај,
а душа би да плаче још јаче,
за сваки грех
који учини од младости,
грех и на тело и на душу
ожиљак оставља,
и остаје и траје,
једино кад се неко
искрено покаје
- зацели, нестаје,
плачи душо, плачи
и сузе у потоке и реке претвори,
сав грех, све смртно опери
и све ће у мору завршити,
сузе за братоубице,
за богоубице,
сузе за глад, за сиромахе,
за отимање, пљачкање, насиље,
за све, за све,
мора и то у мору да се опере,
плач увек почиње као лични подвиг,
лични сусрет са Богом,
а онда земаљске и космичке
димензије добија,
до у вечност плакати
и не би довољно било,
остало би нешто,
нешто би се скрило,
унука баку убила
да би новац за дрогу узела,
деца децу побила,
зато душо плачи
и из својих мука и разлога,
ал’ плач је шири,
треба за све плакати,
све сузама умити,
зато Оци рекоше:
ко није данас плакао,
питање да ли се данас спасио,
да не би био болест,
плач мора бити лек,
боголик, христолик,
кад пред Христом плачемо
- онда се спасавамо,
плачемо а Бог гледа
јесу ли сузе или ради реда,
сузе су као бисери,
плачем и говорим,
помени Господе мене убогога,
помени и све,
сви смо ми од Једнога
-  Бога Оца и Христа и Духа Светога
и једнога Адама и једне Еве и Раја,
плачимо да не буде краја,
до у вечност,
а сада на земљи плачемо
да се све заврши,
да ова долина суза прође,
јер је речено да ће Господ
сваку сузу у вечности обрисати
и да смрти више неће бити,
а треба плакати
и што ћемо се радовати
кад Господ поново дође,
јер ће свима као Отац судити,
а ми ћемо се
у својим сузама препознати
и у Лицу Христовом огледати,
и одмах ћемо знати
- какву ћемо вечност наследити
Амин
 
Епископ Фотије