Петар_Кочић_уље_Јован_Бијелић

КОЧИЋ, ЈУНАК СА ЗМИЈАЊА
 
Кочић, јунак са Змијања,
бритка сабља крајишким речима,
слуга слободе,
слободан, а не кмет,
- то је Кочићев човек,
Србин, поносан и достојанствен
 
Кочић је Змијање - Мањачу опевао,
и кад је прозу писао, он је певао,
о њеној лепоти,
о зимским мећавама,
о лету и косцима,
о добрим и честитим људима
- Змијањцима,
који никад не научише
робовати туђинима
 
Док је Кочића,
биће и Змијањаца,
и Рудоња и Штрбаца,
и Мија и Мргуда,
и прота и манастира,
и вјетра који Мањачом завија
жалећи што на Змијању Срба нема,
који ту вијековима живјеше,
али их сада скоро нема више,
ал' успомене осташе и живе
и дај Боже да се опет
свом Змијању и Мањачи врате,
јер такве љепоте на свијету нема,
љепота скромношћу
и слободом прожета,
о томе Кочић пише,
да се никад не заборави
и не избрише
 
Епископ Фотије