БЛАЖЕНИ КОЈИ ПЛАЧУ
 
Једно од блаженстава
или пут спасења,
је плач по Богу
јеванђелски Плач,
оних који се пред Господом покајаше,
блудница којој Господ грехе опрости
и рече јој: Иди и не греши више,
или одузети,
коме кад Господ грехе опрости
узе лежај свој и на рамена стави
и дому своме здрав оде
 
Јеванђелски Плач није очај,
већ покајање на спасење,
и он је увек повезан са Христом
због Кога се и цариник покајао
и бијући се у прса плакао,
блуднице прави пут изабраше
и сви они људи
код којих је Господ гостовао,
не зато што су грешни
као што фарисеји за њих рекоше,
већ да би се и они покајали
и пут спасења изабрали
 
Јеванђелски Плач нас дакле
благослову води,
јер ће греха да нас ослободи,
Плач по Богу је спасење наше,
јер нас Господу приводи,
Који нам из љубави грехе опрашта,
јеванђелски плач је Силоам
којим се умивамо
и душу своју греха ослобађамо,
и увек када се Господа
неблагословеним животом одричемо
треба горко да плачемо,
пре него што петао трипут запева
и нови дан осване
 
Трагедија данашњег света је
у недостатку јеванђелског Плача
и покајања,
свет је данас покајне сузе
за слабост прогласио,
као што је и нихилизам
све јеванђелске врлине презрео,
да би надчовека створио
који суза покајних нема,
и тај и такав покушај се
трагедијом и лудилом завршио
о чему Достојевски говори
у Великом инквизитору,
оном који Христу хоће да суди,
данашњи свет нема будућности
без покајања и јеванђелског Плача
који нас људима чини
и достојанство синова и кћери нам враћа,
а Господ нас увек,
по Својој Очинској љубави,
у свој божански загрљај прихвата
 
Епископ Фотије