НОВОМ  МОНАХУ
 
Брат Александар
- монах Пајсије поста,
у манастиру да живи,
светогорским стазама да ходи,
смирења и послушања,
 молитвеног тиховања,
и у Христу радовања
 
Монаштво је у послушању,
то морамо знати,
ко слуша,
тога ђаво мање куша,
јер је послушник
христоподобни подвижник
и демон му не приступа лако,
шта ако је Христос?
ако...?
 
Велики манастири су велики
- послушањем постали,
велики духовници су годинама
прво послушници били,
послушањем су се
Христу уподобили,
ко је слушао, тај се спасао,
послушање у благодати пребивање
 
Данас су нажалост
наши манастири
већином празни,
а у Египту и на Синају
- монаха некада на хиљаде би,
највише стога
што су били послушни,
и живећи не по својој вољи
већ заповести Божије творећи,
небеса достигоше
и ангелима се уподобише,
е дивног ли
и благословеног времена,
а наше време,
од многих Отаца
- апокалиптичким названо,
може ли такве плодове дати
да се монаштво
у наше светиње и манастире
поново врати?
 
По Апостолу Павлу,
ми хришћани нисмо без наде,
она и у нашем монаштву опстаде,
дај Боже да се Срби
истинском светосавском
путу врате,
онда ће од нас једни
пут Свете Горе,
други на Косово, у Дечане,
а трећи на Цетиње,
и сви наши манастири
могу кошнице духовне да постану,
на спасење наше
и на славу Божију
Амин.
 
Епископ Фотије