ТИСА
 
Старо и чувено,
и по својој цркви и великом звону
познато место Чуруг,
где смо одрастали
мирисом богатих поља напајани,
а њиве у Чуругу бескрајне
тако да сви људи од њих живе,
са рађањем сунца
сељаци већ у поља излазе,
а кућама се уморни
али ипак уз песму враћају,
кад сунце већ потпуно зађе
а небо у пурпурно пређе,
и сви у њега гледају
да виде какво ће време сутра бити,
може ли се посао наставити
 
Знамо да ће многи рећи,
и наше је село такво, па чак и лепше,
могуће је, не кажем ништа,
ал' друга села чурушку Тису немају,
Тисом је Чуруг омеђен као у рају,
од Бисерног острва до треће рампе
- Тиса тамно плава,
а уз обалу трска,
само где су просеци
ил' плажа је нема,
јер ту ил' рибари лове или се купају,
на Тиси се увек жагор чује,
од купача а и оних са обале,
од дечурлије,
и сви су радосни и срећни
јер их Тиса мирно чека
као мајка река
 
Кад смо се теологијом
почели бавити и Бога тражити,
Тиса је била као наш Јордан,
ту су се причале теолошке
и манастирске приче,
ту се одушевљено
о владици Николају
и авви Јустину говорило,
о Достојевском
и старцима расправљало,
ту су се животни планови рађали,
а Тиса и даље тиха и мирна
рибаре у рану зору чека,
а и Чуруг се заједно са Тисом буди
и као да позива,
устајте људи, ево новога дана
на радост вредних Чуружана
 
Епископ Фотије