КРСТИЋ
 
На Васкрс, на празник Наде
- један нови крстић
нам се даде,
да се смиримо,
да и у Васкрсењу
крстом живимо
 
И Богу,
промислитељу добра
благодаримо,
јер је Крст сила и знамење,
Крст је спасење,
Крстом смо Христови,
Крстом смо спасени
 
Кад другачије
на Крст гледамо,
чује се врисак
и шкрипа ексера,
чује се распети
и само зло
и посвуда тама,
од мноштва,
од гомиле,
видимо распетог
- скоро сама
 
Ал’ није сам,
Бог је са њим,
са сваким крстом распетим,
јер он је пример
и онима са десне
и са леве стране,
и ко ће како од њих
видети његово страдање
 
Једни ће свакако рећи:
ко може правди утећи,
као што Јовови
пријатељи рекоше,
јер Бог не кажњава
праведнике,
и Писмо тако каже:
сиђи са крста,
уклони ту губу са коже,
устани и ходи
- па ћемо ти веровати
 
Ал’ увек има гласова Наде,
мора да и неки
Киринејац остаде
да са нама крст носи,
Вероника, убрус да пружи,
а мироносице да ридају
и плачу,
не у очају,
већ у састрадању,
јер оне рано ујутру
прве радост окусише,
распети устаде
- није ту више
 
Епископ Фотије

SMALL CROSS

 

On Easter Day, the feast of Hope,

we were given

a new small cross,

to humble ourselves,

to live in Resurrection

by the cross.

 

And we thank God,

the giver of all that is good,

because the Cross is the power

and the sign,

the Cross is salvation,

by the Cross we are Christ's,

by the Cross we are saved.

 

When we look at the Cross

in a different way,

a scream is heard

and squeaking of nails,

the crucified is heard

and the evil itself,

and darkness everywhere,

from the crowd,

from the mob,

we see the crucified

almost alone.

 

But he is not alone,

God is with him,

with each cross crucified,

because he is an example

to those on the right hand

and to those on the left,

and how each of them will

see his passion.

 

Some will certainly say:

who can flee the justice,

as Job's friends said,

for God does not

punish the righteous,

and the Scripture says:

come down from the cross,

remove that plague from the skin,

rise and walk

- and we will believe you.

 

But there are always voices of Hope,

there must be left

some Simon of Cyrene

to carry the cross with us,

Veronica, to hand the cloth,

and myrrhbearers to weep

and lament,

not in despair,

but in co-suffering,

for they were the first

who tasted the joy

early in the morning,

the crucified is risen

- He is no longer here.

 

Bishop Fotije