СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
И ЛЕГИОН
 
Свети владика Николај
поново међу Србима,
међу својима,
једни га на
Спасовданској литији
са “осана” поздравише,
а други са “распни га, распни”,
и себе јавно разоткрише,
да сав свет види и зна
- ко којем духу припада
 
Проповедник Свечовека-Христа
у Спасовданској литији,
који је читав свет прошао
да би Истини,
да би Србији служио,
и тамо где је долазио
врата би му се
сама отворила,
да би људи чули и видели
онога који је Бога видео,
онога који се
проповеди Речи Божије
није стидео
 
И то препознаше и они
који га на Литији
са “растргни га”
поздравише,
и многим погрдним именима
на њега похулише,
говорећи да је:
антисемита,
љотићевац,
клерофашиста,
а исти се нама
као заговорници
људских права и слобода
представљаше,
док не дође Николај
- православни војвода,
да им покаже,
да они легиону,
да они оцу лажи служе,
да су нељуди и несрби,
који се Бога не боје
нити људи стиде,
а Србију би само
у робљу и оковима
да виде
 
И тако нам
Спасовданска литија,
са Светим владиком Николајем
и Патријархом на челу,
показа два пута, две стазе,
пут Истине и пут Правде,
пут од цркве Вазнесенске
до Светога Саве,
пут који Србе у Живот води
- Небеској Србији
и Христовој слободи,
ил’, на жалост,
путу широкоме,
на коме је
нико ником своме,
све погибао и пустош дубока,
а Србији робија довека
 
Епископ Фотије

---

Святитей Николай и легион
 
  
Святитель Николай 
снова среди сербов, 
среди своих.
В Вознесенском крестном ходе 
одни «осанна» к нему взывали, 
другие «распни, распни» кричали, 
публично обнаруживая и
показывая какого кто духа.
 
  
Во главе Вознесенского крестного хода 
встал проповедник Всечеловека-Христа, 
объехавший весь мир, 
чтобы Истине, 
чтобы Сербии служить. 
Куда бы он ни ездил,
перед ним все двери открывались, 
чтобы люди слышали и видели 
того, кто видел Бога 
и проповедовать Слово Божие не стыдился.
 
  
Это поняли и те борцы за права и свободы человека,
кто в крестном ходе словом «разорви»» 
его встречали, и многими бранными словами 
хуля его, антисемитом, лётичевцем и
клерофашистом обзывали. 
И пришел Николай, православный воевода,
дабы показать им,
что они легиону,
отцу лжи служат,
что они нелюди и несербы,
не боящиеся Бога и людей не стыдящиеся,
и Сербию в плену и оковах видеть желающие.
 
  
Так крестный ход на Вознесение Господне, 
возглавленный Святителем Николаем 
и Патриархом, 
выявил две стези, две дороги –
путь Истины и путь Правды,
от храма Вознесения к Святому Савве,
ведущий сербов в Жизнь – Небесную Сербию и свободу во Христе, 
и, к сожалению, другой, широкий путь, 
отчуждения, погибели и пустоты,
и рабства для Сербии вовеки.
 
 
Епископ Фотий 

---

SAINT BISHOP NIKOLAJ
AND LEGION
 
Saint Bishop Nikolaj
is again among the Serbs,
among his own,
at the Ascension Day procession
some greeted him
with “Hosanna”,
others with “Crucify! Crucify him”,
revealing themselves in public,
that entire world
may see and know
to which spirit each belongs.
 
Preacher of Panhuman-Christ
in the Ascension Day procession,
who traveled the whole world
to serve the Truth,
to serve Serbia,
and wherever he would go
the doors opened
by themselves,
so that people would hear and see
the one who saw God,
the one who was not hesitant
about preaching the Word of God.
 
And that was confessed
by those who greeted him
during the Procession
with “tear him apart”
and blasphemed against him
with many insults,
saying that he was
antisemitic,
Ljotić adherent,
clerofascist,
while they presented
themselves to us as advocates
of human rights and freedoms,
until Nikolaj arrived,
the orthodox leader,
to show to them
that it is the legion,
the father of lies
that they serve,
that they are non-human
and non-Serbs,
not fearing God
nor respecting man,
wishing only
to see Serbia
enslaved and shackled.
 
The Ascension Day procession,
led by Saint Bishop Nikolaj
and the Patriarch,
showed us two ways,
two paths,
the way of the Truth and Justice,
the way from the Church of the Ascension
to Saint Sava,
the way that leads Serbs
to Life - to Heavenly Serbia
and Christ's freedom,
or, alas, the broad way
on which everybody is nobody
to one's own,
utter desolation and complete ruin,
and for Serbia the eternal captivity.
 
Bishop Fotije