НАШ ВУКОВАР
 
Смемо ли ми
Вуковар нашим звати,
ил’ да га својатају
само Хрвати,
као уосталом
читаву Крајину
- сада пусту,
некада Србима
настањену
 
И пре 30 година,
Срби у Хрватској
народ бише,
и за кратко време
- све изгубише,
сад ни народ
ни национална мањина,
већ кажу нека
народна скупина
 
Ја хтедох нешто
весело рећи,
ал’ стих
као да ће сам утећи,
и ево испаде
да Рахиља плаче
што Лика,
што Кордун,
ма Крајина
нема скоро ни једно
српско ђаче
 
Вратимо се ипак
Вуковару,
вратимо се данашњем
Божијем дару,
патријарх Порфирије
освешта цркву
и Српски дом,
да би Срби у Вуковару
били своји на свом,
и очували се у овом граду
који Вук и Бранко Радичевић посетише и Србе
у писмености утврдише
 
Вуковар јесте
и српски град,
иако је трећине преживео,
у Другом рату
Јасеновац је све гутао,
а деведесетих
народ за пут није питао,
Србије како се дочепати
као кад се дете ухвати
скута своје Мати
 
Сад шта ће и како
даље бити,
- то ћемо видети,
ал’ се морамо у Бога
и Светог Николу уздати,
а свакако и у браћу Русе
да нас неће оставити,
можда Рус Србина
својој кући врати,
вреди… па чак
и маштати
 
Епископ Фотије

 

ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПЈЕСМЕ ВУКОВАР