Дрињача: ОДРЖАН ПАРАСТОС И ОКРУГЛИ СТО НА ТЕМУ СТРАДАЊА СРБА У АВГУСТУ 1941. ГОДИНЕ
У Дрињачи је јуче служен парастос и освештана спомен-плоча Александру Љељи Пектовићу, једном од организатора одбране српског народа овог краја након усташких злочина у овом мјесту у августу 1941. године.
Како је рекао надлежни свештеник Марко Данојловић, парастос је служен за све жртве страшног усташког злочина из Дрињаче, Зелиња и околних мјеста у задружном дому.
– Поједини су хтјели да се свјесно заборави овај догађај, али те жртве и тај стравичан злочин били су иницијална каписла за подизање српског народа на одбрану од усташке каме. Нажалост, исти начин страдања и убијања Срба виђен је и у последњем Одбрамбено-отаџбинском рату на локалитету недалеко одваде, на Глођанском брду.
Дакле, остаје бојазан да идеологија усташтва и данас живи – рекао је Данојловић и истакао да су неки покушали да у исту раван ставе српски народ који се самоорганизовао кроз четнике и партизане са злочинцима, усташама.
– Стога ми данас желимо да се одужимо на један скроман начин једном од синова овог краја који је стао у одбрану српског народа, организовао их да обране крст, крсну славу и своју нејач – навео је Данојловић.
Историчар, проф. др Вељко Ђурић истакао је да се српски народ почео организовати након страшних појединачних и масовних злочина у августу 1941. године.
– Организовали су се на разне начине да спријече зло које им је пријетило. Они нису имали никакве партије или организације већ су све радили сами, спонтано. Један од устаничких вођа тога времена био је и Александар Љељо Петковић. Народни или устанички покрет се разврстао 1942. године на партизански и четнички, а четнички је у великој мјери уништен доласком партизанских и јединица црне легије. Љељо је завршио у њемачком затвору, преживио је Други свјетски рат, а даље је, према мојим сазнањима, живот провео у емиграцији – рекао је Ђурић.
У организацији Удружења „Мост“ из Сребренице у Црквеном дому у Дрињачи одржан је и округли сто на тему „Покољ Срба од стране усташа у задружном дому у Дрињачи у августу 1941. године“ на коме су учествовали историчари и психолози.
Радомир Павловић из Удружења „Мост“ каже да они већ десет година истражују страдање Срба овог дијела Подриња истичући да им је циљ да исправе историјску неправду.
– Чињенично желимо да докажемо шта се десило на овим просторима. Мало људи зна да је на овом простору напуњено буре крви и послато Павелићу. Захваљујући Удружењу „Мост“, историчарима из Београда, потомцима, ми смо сачували од заборава истинита историјска дешавања у Дрињачи у августу 1941. године.
Поред Љеља Петковића, овдје ћемо поставити и спомен-плочу за Јездимира Дангића – навео је Павловић.
Универзитетски пензионисани професор психологије Јован Мирић каже да се савремена психологија окренула феноменима колективног чињења зла, али није се досад окретала ономе што је специфично на нашем простору.
– Управо феномени колективног злочина на овим просторима у Другом свјетском рату су посебни, особени и нигдје се друго нису дешавали на овај начин. Толика свирепост, толико иновативности, толико злочина учињеног послије смрти - као што је овдје прикупљање крви, сахрањивање са животињама и други - су показатељи тих особености. Такав примјер су и натписи на убијеним Србима у Сави: „Путују за Београд – ослободите им пролаз“, „месо за београдску пијацу“ итд. Овдје има толико пуно различитих понашања и психолошких карактеристика које су досад непроучене и тек треба да се окренемо и видимо шта се ту све дешавало – истакао је Мирић.
Освећењу споменика и парастосу присуствовали су Петковићеви потомци, мјештани, гости из сусједних локалних заједница и представници невладиних удружења.
Извор: Инфо Бирач
Како је рекао надлежни свештеник Марко Данојловић, парастос је служен за све жртве страшног усташког злочина из Дрињаче, Зелиња и околних мјеста у задружном дому.
– Поједини су хтјели да се свјесно заборави овај догађај, али те жртве и тај стравичан злочин били су иницијална каписла за подизање српског народа на одбрану од усташке каме. Нажалост, исти начин страдања и убијања Срба виђен је и у последњем Одбрамбено-отаџбинском рату на локалитету недалеко одваде, на Глођанском брду.
Дакле, остаје бојазан да идеологија усташтва и данас живи – рекао је Данојловић и истакао да су неки покушали да у исту раван ставе српски народ који се самоорганизовао кроз четнике и партизане са злочинцима, усташама.
– Стога ми данас желимо да се одужимо на један скроман начин једном од синова овог краја који је стао у одбрану српског народа, организовао их да обране крст, крсну славу и своју нејач – навео је Данојловић.
Историчар, проф. др Вељко Ђурић истакао је да се српски народ почео организовати након страшних појединачних и масовних злочина у августу 1941. године.
– Организовали су се на разне начине да спријече зло које им је пријетило. Они нису имали никакве партије или организације већ су све радили сами, спонтано. Један од устаничких вођа тога времена био је и Александар Љељо Петковић. Народни или устанички покрет се разврстао 1942. године на партизански и четнички, а четнички је у великој мјери уништен доласком партизанских и јединица црне легије. Љељо је завршио у њемачком затвору, преживио је Други свјетски рат, а даље је, према мојим сазнањима, живот провео у емиграцији – рекао је Ђурић.
У организацији Удружења „Мост“ из Сребренице у Црквеном дому у Дрињачи одржан је и округли сто на тему „Покољ Срба од стране усташа у задружном дому у Дрињачи у августу 1941. године“ на коме су учествовали историчари и психолози.
Радомир Павловић из Удружења „Мост“ каже да они већ десет година истражују страдање Срба овог дијела Подриња истичући да им је циљ да исправе историјску неправду.
– Чињенично желимо да докажемо шта се десило на овим просторима. Мало људи зна да је на овом простору напуњено буре крви и послато Павелићу. Захваљујући Удружењу „Мост“, историчарима из Београда, потомцима, ми смо сачували од заборава истинита историјска дешавања у Дрињачи у августу 1941. године.
Поред Љеља Петковића, овдје ћемо поставити и спомен-плочу за Јездимира Дангића – навео је Павловић.
Универзитетски пензионисани професор психологије Јован Мирић каже да се савремена психологија окренула феноменима колективног чињења зла, али није се досад окретала ономе што је специфично на нашем простору.
– Управо феномени колективног злочина на овим просторима у Другом свјетском рату су посебни, особени и нигдје се друго нису дешавали на овај начин. Толика свирепост, толико иновативности, толико злочина учињеног послије смрти - као што је овдје прикупљање крви, сахрањивање са животињама и други - су показатељи тих особености. Такав примјер су и натписи на убијеним Србима у Сави: „Путују за Београд – ослободите им пролаз“, „месо за београдску пијацу“ итд. Овдје има толико пуно различитих понашања и психолошких карактеристика које су досад непроучене и тек треба да се окренемо и видимо шта се ту све дешавало – истакао је Мирић.
Освећењу споменика и парастосу присуствовали су Петковићеви потомци, мјештани, гости из сусједних локалних заједница и представници невладиних удружења.
Извор: Инфо Бирач
СТРАДАЊЕ СРБА ПРОГОН СРБА ФАШИЗАМ ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ УСТАШЕ ДРИЊАЧА ПАРАСТОС
