СЛИЈЕПЧЕВИЋИ И ДЕЧАНИ ЈЕДНОДУШНО
![](/temp/4305.jpg)
Слијепчевићи (Брчко), посавско село у којем је сваки грумен земље натопљен мученичком крвљу у рату и тежачким знојем у миру. Овај народ не зна за други начин живота осим поштен рад у миру, невино страдање у рату а искрена молитва увијек. О прегалаштву овога народа говоре нам обрађене њиве пуне плодова. О страдању овога народа свједочи споменик испред храма на којем су имена мјештана који су животе дали у овом последњем (надајмо се да је стварно последњи) али и у ранијим ратовима.
Баш овај народ је подигао храм посвећен Светом Стефану Дечанском који нам је примјер и водиља на путу ка Царству Небеском. Свети краљ Дечански био је, такође, велики прегалац, велики страдалник а изнад свега искрени молитвеник. Непогрешиви Божији промисао одредио је да овај народ прославља управо Светог Стефана.
![](/UcitaneSlike/Drazen/2021/202111/260847004_287135206666294_411991.jpg)
Храм, реплика манастира Мораче, византијско појање, прелијепа Литургија и дивна саборност свеједоче нам да Црква не познаје границе, да је васељенска.
Отац Кристијан Ђокић, старјешина храма и достојни пастир овом небеском народу, потрудио се да ова духовна радост буде равна оној која је данас у манастиру Високи Дечани.
![](/UcitaneSlike/Drazen/2021/202111/260959556_287135809999567_686266.jpg)
Спремајући се ноћ уочи празника за Свету Литургију, гледао сам слике са свечаног бденија у Дечанима а путујући до храма слушао сам онај чувени канон који поју Дечанци. То ме је мислима одвело на Косово и Метохију. Међутим, када су ме отац Кристијан и његови парохијани дочекали, када сам им честитао славу, осјетио сам да је ова радост овдје у Слијепчевићима равна оној у Дечанима. Причам о радости и о лицима људи које сам срео, не о материјалним и физичким стварима. Краљевина Стефанова на земљи имала је своје границе али његов живот и дјело помјерали су границе ка небу. У тим границама су Дечани и Слијепчевићи. Данас су Дечани и Слијепчевићи једно у Господу.
Овај храм, ова Литургија и овај народ предвођен својим свештеником свједоци су да је наша отаџбина Царство Небеско и да је Свети Стефан заштитник свих Срба који који у зноју поштења и труда једу хљеб свој.
Синоћ сам имао велику жељу да будем у Дечанима и да се поклоним моштима Светог Стефана.
Данас, осјетивши ову радост, имам жељу да сљедеће године опет служим у Слијепчевићама, да ту прослављамо Светог Стефана, да се поклоним страдалим мученицима из овог села који заједно са Светим Стефаном узносе молитве за нас пред престолом Пресвете Тројице.
![](/UcitaneSlike/Drazen/2021/202111/259486220_287135699999578_177287.jpg)
Ето, то су наши Дечани, то су наши Слијепчевићи, то је наш Свети Стефан Дечански, то су наши свети мученици, то је наше дечанско монаштво, то је наш отац Кристијан и његови парохијани... то је наше Свето Православље, наше јединство, наша једнодушност!
Ђакон Бојан Крстановић
Баш овај народ је подигао храм посвећен Светом Стефану Дечанском који нам је примјер и водиља на путу ка Царству Небеском. Свети краљ Дечански био је, такође, велики прегалац, велики страдалник а изнад свега искрени молитвеник. Непогрешиви Божији промисао одредио је да овај народ прославља управо Светог Стефана.
![](/UcitaneSlike/Drazen/2021/202111/260847004_287135206666294_411991.jpg)
Храм, реплика манастира Мораче, византијско појање, прелијепа Литургија и дивна саборност свеједоче нам да Црква не познаје границе, да је васељенска.
Отац Кристијан Ђокић, старјешина храма и достојни пастир овом небеском народу, потрудио се да ова духовна радост буде равна оној која је данас у манастиру Високи Дечани.
![](/UcitaneSlike/Drazen/2021/202111/260959556_287135809999567_686266.jpg)
Спремајући се ноћ уочи празника за Свету Литургију, гледао сам слике са свечаног бденија у Дечанима а путујући до храма слушао сам онај чувени канон који поју Дечанци. То ме је мислима одвело на Косово и Метохију. Међутим, када су ме отац Кристијан и његови парохијани дочекали, када сам им честитао славу, осјетио сам да је ова радост овдје у Слијепчевићима равна оној у Дечанима. Причам о радости и о лицима људи које сам срео, не о материјалним и физичким стварима. Краљевина Стефанова на земљи имала је своје границе али његов живот и дјело помјерали су границе ка небу. У тим границама су Дечани и Слијепчевићи. Данас су Дечани и Слијепчевићи једно у Господу.
Овај храм, ова Литургија и овај народ предвођен својим свештеником свједоци су да је наша отаџбина Царство Небеско и да је Свети Стефан заштитник свих Срба који који у зноју поштења и труда једу хљеб свој.
Синоћ сам имао велику жељу да будем у Дечанима и да се поклоним моштима Светог Стефана.
Данас, осјетивши ову радост, имам жељу да сљедеће године опет служим у Слијепчевићама, да ту прослављамо Светог Стефана, да се поклоним страдалим мученицима из овог села који заједно са Светим Стефаном узносе молитве за нас пред престолом Пресвете Тројице.
![](/UcitaneSlike/Drazen/2021/202111/259486220_287135699999578_177287.jpg)
Ето, то су наши Дечани, то су наши Слијепчевићи, то је наш Свети Стефан Дечански, то су наши свети мученици, то је наше дечанско монаштво, то је наш отац Кристијан и његови парохијани... то је наше Свето Православље, наше јединство, наша једнодушност!
Ђакон Бојан Крстановић
СВЕТИ СТЕФАН ДЕЧАНСКИ МРАТИНДАН ХРАМОВНА СЛАВА СЛИЈЕПЧЕВИЋИ РАЖЉЕВО