АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА У МАНАСТИРУ ПАПРАЋА
У циљу генералне обнове манастира Папраћа приступило се реализацији системских археолошких истраживања којима руководи музејски савјетник археолог др Александар Јашаревић. Археолошка истраживања планирана су да се спроводе у више фаза у зависности од финансијских средстава и пратећих конзерваторско-рестаураторских радова. Системска археолошка истраживања се изводе уз сагласност Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, Бања Лука.
Пројекат „Археолошка истраживања манастира Папраћа“ има за циљ систематска археолошка истраживања и културолошко вредновање једног од најважнијих културних добара Босне и Херцеговине, а то су средњовјековни манастири, у овом случају манастир Папраћа. Православни манастирски комплекси сјеверне и сјевероисточне Босне (Удрим, Озрен, Возућа, Липље, Ловница и Папраћа) јесу оргиналан израз који настаје у историјски специфичним околностима и прожимању различитих економских, културолошких и историјских фактора током позног средњег вијека.
Манастир Папраћа од 2005. године налази се на листи заштићених споменика културе од стране Комисије за очување националних Споменика БиХ, но археолошка истраживања нису никад обављена. Заштићени комплекс чини храм Благовјештења у централном дијелу и нови конак који се налази са јужне стране. Цијели манастирски комплекс је ограђен каменим зидом, зиданим ломљеним каменом, високим отприлике 1,70-2.00 метра. Планирана археолошка истраживања обухватиће цјелокупан манастирски комплекс и биће подјељена у два сектора.
Сектор 1 укључује систематско истраживање унутрашњости цркве на површини од приближно 250 м². У основи црква се састоји од наоса са олтарским простором, припрате и егзонартекса. Црква има облик триконхоса и својом формом везује се за архитектуру моравске школе из периода деспотовине.
Сектор 2 подразумјева ископавање у дворишту манастирског комплекса. Циљ је утврдити постојање конака и економских зграда које су биле саставни дио једне манастирске цјелине. У правилу према постојећим аналогијама (Удрима, Рмањ итд.) конаци су били подизани недалеко око цркве и могуће да су својим спољним зидом представљали и једну врсту ограђа и заштите манастира. Такође, потребно је утврдити да ли је постојао оргинални периметрални зид сјеверно и источно од цркве према ријеци и мјестима гдје није било могуће формирање конака, због скученог простора и пада терена.
Бр. жиро рачуна
5620038141390089
NLB Banka a.d. Banja Luka
Повезане вијести:
СУСРЕТ ВЛАДИКЕ ФОТИЈА И МИНИСТРА ПОПОВИЋА У МАНАСТИРУ ПАПРАЋА
ПРИПРЕМЕ ЗА ОБНОВУ МАНАСТИРА ПАПРАЋА
Пројекат „Археолошка истраживања манастира Папраћа“ има за циљ систематска археолошка истраживања и културолошко вредновање једног од најважнијих културних добара Босне и Херцеговине, а то су средњовјековни манастири, у овом случају манастир Папраћа. Православни манастирски комплекси сјеверне и сјевероисточне Босне (Удрим, Озрен, Возућа, Липље, Ловница и Папраћа) јесу оргиналан израз који настаје у историјски специфичним околностима и прожимању различитих економских, културолошких и историјских фактора током позног средњег вијека.
Манастир Папраћа од 2005. године налази се на листи заштићених споменика културе од стране Комисије за очување националних Споменика БиХ, но археолошка истраживања нису никад обављена. Заштићени комплекс чини храм Благовјештења у централном дијелу и нови конак који се налази са јужне стране. Цијели манастирски комплекс је ограђен каменим зидом, зиданим ломљеним каменом, високим отприлике 1,70-2.00 метра. Планирана археолошка истраживања обухватиће цјелокупан манастирски комплекс и биће подјељена у два сектора.
Сектор 1 укључује систематско истраживање унутрашњости цркве на површини од приближно 250 м². У основи црква се састоји од наоса са олтарским простором, припрате и егзонартекса. Црква има облик триконхоса и својом формом везује се за архитектуру моравске школе из периода деспотовине.
Сектор 2 подразумјева ископавање у дворишту манастирског комплекса. Циљ је утврдити постојање конака и економских зграда које су биле саставни дио једне манастирске цјелине. У правилу према постојећим аналогијама (Удрима, Рмањ итд.) конаци су били подизани недалеко око цркве и могуће да су својим спољним зидом представљали и једну врсту ограђа и заштите манастира. Такође, потребно је утврдити да ли је постојао оргинални периметрални зид сјеверно и источно од цркве према ријеци и мјестима гдје није било могуће формирање конака, због скученог простора и пада терена.
Имајући у виду да је манастир Папраћа један од најзначајнијих духовних центара нашег народа и да је манастирска црква највећи сачуван манастирски храм у Босни и Херцеговини позивамо све оне који су у могућности да се својим прилозима укључе у обнову ове древне светиње.Бр. жиро рачуна
5620038141390089
NLB Banka a.d. Banja Luka
Повезане вијести:
СУСРЕТ ВЛАДИКЕ ФОТИЈА И МИНИСТРА ПОПОВИЋА У МАНАСТИРУ ПАПРАЋА
ПРИПРЕМЕ ЗА ОБНОВУ МАНАСТИРА ПАПРАЋА
