ДА СПАСЕМО БАР НЕКО ДИЈЕТЕ У ОВОЈ ЗЕМЉИ
Шта је човјек ако изгуби своју домовину? Ми пилоти морамо да преузмемо први удар на себе и тако спасемо бар неко дијете у овој земљи.
Пилот Зоран Радосављевић (Фото: Љубомир Самарџић)
Свештенослужитељи Епархије зворничко-тузланске су 26. марта 2019. године походили мјесто изнад мајевичког села Горња Трнова на којем је прије двије деценије пронађено тијело Зорана Радосављевића, српског пилота који је живот положио за ближње своје у току агресије НАТО пакта на нашу отаџбину. Испред споменика Зорану Радосављевићу служен је парастос. Црква је узнијела молитве за човјека који се борио са 24 непријатељска авиона и у тој борби положио свој живот.
Тога дана прије двадесет година Зоран Радосављевић и његов колега пилот Слободан Перић узлетили су са аеродрома у Батајници. Иако знатно ослабљени, због неисправних система на њиховим авионима, ова два хероја су свјесно ишли да бране свој народ и отаџбину. Зоран је у то вријеме био најмлађи пилот ловац 204. Авијацијског пука РВ Војске Југославије.
Данас још увијек громко одјекују његове ријечи упућене мајци непосредно пред погибију: Мама, морам - рекао је тада Зоран мајци. - Шта је човјек ако изгуби своју домовину? Ми пилоти морамо да преузмемо први удар на себе и тако спасемо бар неко дијете у овој земљи. Својим свједочанством приносећи себе као жртву живу уткао се у ријечи Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити.
Чувајући од заборава Зорана и његову жртву сваког марта ћемо се сабирати око мјеста његовог страдања, снажећи се његовом храброшћу, дивећи се његовом подвигу и исповиједајући вјеру да ће Господ свима дати по дјелима њиховим у Последњи Дан.
Тога дана прије двадесет година Зоран Радосављевић и његов колега пилот Слободан Перић узлетили су са аеродрома у Батајници. Иако знатно ослабљени, због неисправних система на њиховим авионима, ова два хероја су свјесно ишли да бране свој народ и отаџбину. Зоран је у то вријеме био најмлађи пилот ловац 204. Авијацијског пука РВ Војске Југославије.
Данас још увијек громко одјекују његове ријечи упућене мајци непосредно пред погибију: Мама, морам - рекао је тада Зоран мајци. - Шта је човјек ако изгуби своју домовину? Ми пилоти морамо да преузмемо први удар на себе и тако спасемо бар неко дијете у овој земљи. Својим свједочанством приносећи себе као жртву живу уткао се у ријечи Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити.
Чувајући од заборава Зорана и његову жртву сваког марта ћемо се сабирати око мјеста његовог страдања, снажећи се његовом храброшћу, дивећи се његовом подвигу и исповиједајући вјеру да ће Господ свима дати по дјелима њиховим у Последњи Дан.
