Свештеник Жарко Лазаревић: Писмо парохијанина
Плаче данас парохија Новодворовска, плаче данас Мачковац, плаче данас свака душа која је познавала свештеника Жарка.
Већ неколико мјесеци сви се једнодушно молимо за оздрављење нашег свештеника, молимо се да га опет видимо испред Престола, али Господ зна гдје је мјесто свакога од нас. Моли се сада отац Жарко са анђелима за нас, за своју паству и увијек ће бити и остати наш вољени отац и брат. Лијепом ријечју и благим осмијехом разведрио би и најтужнија лица и уливао наду за добро, јер га ми познајемо као истинског свједока Јеванђеља Христовог и без да нам каже ишта, очи су му говориле, јер су огледало душе.
Жали данас народ напаћени Новодворовски досељен са свих страна наше крвљу натопљеном државе, али сабран у Христу у Цркви својој, у храму Светог Јована Крститеља, гдје нас је дочекивао и сабирао отац Жарко, увијек проповједајући да је једина истинска заједница у Путиру и са Христом. Е, одатле је и била његов снага и благодат, у истинској вјери повјерењу у Господа Христа. Због тога је народ то и препознао и трудио се да помогне оцу Жарку у унапређивању парохијског суживота.
Није Жарко само добар свештеник, он је првенствено добар човјек, добар син, добар брат, добар супруг и добар отац, због тога данас сви заједно саучествујемо у болу. Вођен добрим примјером свога оца одлучује се да служи Богу и свом народу као свештеник и тако одлази у Богословију Светог Петра Цетињског и од тада га Свети Петар Цетињски води као своје чадо и као све своје ученике. На Цетињу га чека и рука Светог Јована Крститеља која га благосиља и води кроз цијели живот. Није случајно што му је прва служба била баш у Храму Светога Јована Крститеља јер он ту наставља започето, а није ни случајно да душу своју предаје господу исти дан када је и Свети Петар Цетињски, његов заступник пред престолом Свевишњега и Милостивог Бога. Оставио нам је примјер како се постаје сасуд Божије благодати, зато ми вјерујемо и живимо у Христу и чекамо Васкрсење мртвих и живот будућег вијека.
Вјечан ти спомен, оче Жарко и увијек ћеш и живјети у молитвама и срцима нашим.
Већ неколико мјесеци сви се једнодушно молимо за оздрављење нашег свештеника, молимо се да га опет видимо испред Престола, али Господ зна гдје је мјесто свакога од нас. Моли се сада отац Жарко са анђелима за нас, за своју паству и увијек ће бити и остати наш вољени отац и брат. Лијепом ријечју и благим осмијехом разведрио би и најтужнија лица и уливао наду за добро, јер га ми познајемо као истинског свједока Јеванђеља Христовог и без да нам каже ишта, очи су му говориле, јер су огледало душе.
Жали данас народ напаћени Новодворовски досељен са свих страна наше крвљу натопљеном државе, али сабран у Христу у Цркви својој, у храму Светог Јована Крститеља, гдје нас је дочекивао и сабирао отац Жарко, увијек проповједајући да је једина истинска заједница у Путиру и са Христом. Е, одатле је и била његов снага и благодат, у истинској вјери повјерењу у Господа Христа. Због тога је народ то и препознао и трудио се да помогне оцу Жарку у унапређивању парохијског суживота.
Није Жарко само добар свештеник, он је првенствено добар човјек, добар син, добар брат, добар супруг и добар отац, због тога данас сви заједно саучествујемо у болу. Вођен добрим примјером свога оца одлучује се да служи Богу и свом народу као свештеник и тако одлази у Богословију Светог Петра Цетињског и од тада га Свети Петар Цетињски води као своје чадо и као све своје ученике. На Цетињу га чека и рука Светог Јована Крститеља која га благосиља и води кроз цијели живот. Није случајно што му је прва служба била баш у Храму Светога Јована Крститеља јер он ту наставља започето, а није ни случајно да душу своју предаје господу исти дан када је и Свети Петар Цетињски, његов заступник пред престолом Свевишњега и Милостивог Бога. Оставио нам је примјер како се постаје сасуд Божије благодати, зато ми вјерујемо и живимо у Христу и чекамо Васкрсење мртвих и живот будућег вијека.
Вјечан ти спомен, оче Жарко и увијек ћеш и живјети у молитвама и срцима нашим.
Христос Васкрсе!
