ШУМАРИЦЕ
 
Шумарице, да покријем лице,
да не видим,
да не чујем страх
у дечијим очима,
од смрти из леденог мрака,
из окрутности,
из мржње и силе,
Шумарице,
да би дечију патњу
и уздахе скриле,
и убица очију хладних
кораке,
и дечије крике,
и како Десанка рече,
све би у једном дану
који од ноћи тамнији би,
иако страдаше деца ко ангели,
ал' баш због тога,
тај страшни злочин
узиђе до на небеса, до Бога,
јер крв праведника
од искони Богу вапије,
када ћеш Господе
учинити крај и судити земљи,
јер од Авеља до нас,
до Шумарица,
вапаји су и уздаси и бол
што пробада груди,
доћи ће Господ да суди,
само издржи и веран буди,
од деце у Египту
коју побише бабице - децеубице,
од витлејемске деце,
од логора дечијег Јастребарског,
који и не би,
како сада новозналци кажу,
а у ствари лажу,
јер бол деце не осећају,
и Шумарице,
да данас покријем лице,
да не видим,
да не чујем,
да ме нема,
јер ова деца,
како Десанка рече,
умреше у једном дану,
дану библијском - вечном,
јер се толико дуго
дечија патња и страдање
осетити може,
о Господе, о Боже!
 
Митрополит Фотије