ЕПИСКОП ФОТИЈЕ СЛУЖИО У Д. БРЕЗИКУ ПОВОДОМ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ
''Вазнесење је круна Празника,
од сада су врата небеска
за нас отворена''
Из песме Епископа Фотија '''Вазнесење''
од сада су врата небеска
за нас отворена''
Из песме Епископа Фотија '''Вазнесење''
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Доњи Брезик, Брчко, 13. јуна 2024. године - Поводом великог празника Вазнесења Господњег, који се уједно слави као слава храма у Доњем Брезику код Брчког, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Фотије служио је данас Свету Архијерејску Литургију.
Епископа Фотија је у порти храма Христа Спаситеља дочекао надлежни парох протојереј-ставрофор Вујадин Станишић са браћом свештеницима, ђаконима и верним народом.
Пре почетка богослужења, владика Фотије се поклонио над кивотом у којем се чувају одежде светог краља Милутина, донете из Софије где иначе пребивају његове свете мошти.
Током свете литургије, владика Фотије је одржао беседу сабраном народу о значају празника Вазнесења Господњег и истакао важност заједничког труда у изградњи и очувању светих храмова. Епископ је захвалио свима који су допринели изградњи и улепшавању храма Христа Спаситеља.
Часни оци, уважени председниче Скупштине, уважена господо, драга браћо и сестре, нека је срећан и благословен данашњи дан и наше сабрање поводом великог празника Вазнесења Господњег и храмовне славе нашег храма у Брезику.
Дивно је доћи у храм и видети оволико младих људи који долазе на богослужења, посебно на славу, да учествују у овом великом духовном празнику Вазнесења Господњег.
Имао сам прилику да будем у Светој Земљи, на месту одакле се Господ вазнео на небо. Тамо се налази камен на коме су се стопала Господња утиснула. Дивно место откровења Божијег! Када празнујемо овај празник, сећамо се тог дана када се Господ пред апостолима узнео на небеса и благословио их, рекавши им да остану у Јерусалиму, јер ће за десет дана на њих сићи Дух Свети и обућиће их у силу са висине, те ће почети да проповедају Јеванђеље Христово по читавом свету. То је догађај Цркве који ћемо празновати на Педесетницу.
Вазнесење је крај земаљског подвига Господа Христа у телу. Вазневши се на небеса, Он је послао Духа Светога, који сада руководи Црквом Божијом кроз историју. Зато су богослови говорили да се у Старом Завету Бог Отац највише јављао, наглашавајући да је Бог Један и да је Отац. Након оваплоћења Сина Божијег и Његовог доласка на земљу, то је постао период Сина, када је Христос постао човек, узео на себе тело, крстио се у Јордану, проповедао три и по године, био распет, васкрсао и, на четрдесети дан након Васкрсења, вазнео се на небо. Сада живимо у периоду Духа Светога, када Дух Свети води Божије дело у Цркви. Црква је благословено Царство Оца, Сина и Светога Духа. Ми смо постали чланови тог Царства када смо се крстили у име Оца, Сина и Светога Духа.
Данас празнујемо Вазнесење, када нам Господ показује да су Небеса наша отаџбина. Иако поштујемо и волимо место где смо рођени и живели, али наша Небеска Отаџбина је Царство Небеско, где Христос пребива са десне стране у слави Бога Оца. Свима онима који буду спасени на Другом доласку и Суду Божијем биће додељено место у слави Божијој.
Кажу оци да, иако живимо на земљи, можемо живети у духу Вазнесења Господњег. Како? Тако што ћемо размишљати и богословствовати о Христу Господу који је на небесима ради нас и нашег спасења, припремајући нам место спасења у вечности. Да му се обраћамо молитвама и вапајима, али и да не заборавимо оно што је на земљи – да чинимо добро једни другима, као што је добро дело подизање и украшавање овог храма и парохијског дома, живописање, и све што се чини благословом Божијим и заслугама вашег проте и црквеног одбора. То су велика дела, браћо и сестре, и треба да знате да су пред Богом благословена.
Наш српски народ је тројични народ, крштен у име Оца, Сина и Светога Духа. Ми смо народ који је на Косову изабрао да брани Часни Крст и златну слободу и то смо радили кроз читаву историју. То смо ми, то је наша духовна лична карта. Ми смо народ Вазнесења Господњег, народ Васкрсења, народ Божића, народ Божији. Тако треба да живимо и да будемо поносни пред другим народима – не горди, али поносни. Треба да знамо ко смо и шта смо. Наш Свети Патријарх Павле говорио је да треба да знамо да имамо свете претке на небесима – Светог краља Милутина, Драгутина и друге светитеље, предвођене Светим Савом, који не устаје са колена пред Господом на небесима док му Бог не услиши молитву. То смо ми, то је наша Небеска Србија. Ми смо овде у земаљској Србији, али треба да се трудимо да будемо заиста народ својих светих предака.
Хвала свима који помажу ову светињу и све наше светиње овде у Дистрикту и широм наше Епархије, ако Бог да, ускоро и Митрополије зворничко-тузланске, свих наших манастира и цркава. Имамо и нови Манастир Светог Архангела Гаврила у Поповом Пољу, који се гради и који ће имати своје сестринство, хвала Богу. И тако, попуњавамо и друге манастире, да духовно живимо, да се молимо Богу и да будемо народ Божији, народ који гледа очима вечности. Народ који није као ној, са главом у песку, који не види и не чује ништа, већ народ који је отворен и загледан у вечност и истине Царства Небеског. Одатле долази спасење, тамо је Господ Исус Христос наш, и Он нас са неба гледа и посматра – да ли смо достојни Царства Небеског или нисмо.
Нека Бог благослови све оне трудбенике, раднике, добре и верне људе, људе честите. Нека Господ благослови нашу децу да буду светосавци, православци, који уче православну веронауку, да буду деца Божија и синови и кћери својих родитеља, да знају ко су и шта су, а не да их обмањују родним теоријама и разним другим наукама.
Бог вас благословио, хвала свима који помажете ову светињу и ако Бог да, да се у здрављу и весељу виђамо на свим нашим богослужењима овог лета, а биће их доста, ако Бог да, широм наше епархије.
Живели, Бог благословио и свако вам добро даровао.
По завршетку богослужења, обављен је свечани опход око храма, након чега је пререзан славски колач са кумовима данашњег славља, господином Гојком Ристанићем и његовом супругом Ружом који су избрани кумови и за следећу годину.
У слављу је учествовао и господин Синиша Милић, актуелни председник Скупштине Брчко дистрикта БиХ, са својим сарадницима.
Након свечаности, присутни су позвани на трпезу љубави, где су заједнички прославили велики празник у духу хришћанске љубави и заједништва.
Епископа Фотија је у порти храма Христа Спаситеља дочекао надлежни парох протојереј-ставрофор Вујадин Станишић са браћом свештеницима, ђаконима и верним народом.
Пре почетка богослужења, владика Фотије се поклонио над кивотом у којем се чувају одежде светог краља Милутина, донете из Софије где иначе пребивају његове свете мошти.
Током свете литургије, владика Фотије је одржао беседу сабраном народу о значају празника Вазнесења Господњег и истакао важност заједничког труда у изградњи и очувању светих храмова. Епископ је захвалио свима који су допринели изградњи и улепшавању храма Христа Спаситеља.
Часни оци, уважени председниче Скупштине, уважена господо, драга браћо и сестре, нека је срећан и благословен данашњи дан и наше сабрање поводом великог празника Вазнесења Господњег и храмовне славе нашег храма у Брезику.
Дивно је доћи у храм и видети оволико младих људи који долазе на богослужења, посебно на славу, да учествују у овом великом духовном празнику Вазнесења Господњег.
Имао сам прилику да будем у Светој Земљи, на месту одакле се Господ вазнео на небо. Тамо се налази камен на коме су се стопала Господња утиснула. Дивно место откровења Божијег! Када празнујемо овај празник, сећамо се тог дана када се Господ пред апостолима узнео на небеса и благословио их, рекавши им да остану у Јерусалиму, јер ће за десет дана на њих сићи Дух Свети и обућиће их у силу са висине, те ће почети да проповедају Јеванђеље Христово по читавом свету. То је догађај Цркве који ћемо празновати на Педесетницу.
Вазнесење је крај земаљског подвига Господа Христа у телу. Вазневши се на небеса, Он је послао Духа Светога, који сада руководи Црквом Божијом кроз историју. Зато су богослови говорили да се у Старом Завету Бог Отац највише јављао, наглашавајући да је Бог Један и да је Отац. Након оваплоћења Сина Божијег и Његовог доласка на земљу, то је постао период Сина, када је Христос постао човек, узео на себе тело, крстио се у Јордану, проповедао три и по године, био распет, васкрсао и, на четрдесети дан након Васкрсења, вазнео се на небо. Сада живимо у периоду Духа Светога, када Дух Свети води Божије дело у Цркви. Црква је благословено Царство Оца, Сина и Светога Духа. Ми смо постали чланови тог Царства када смо се крстили у име Оца, Сина и Светога Духа.
Данас празнујемо Вазнесење, када нам Господ показује да су Небеса наша отаџбина. Иако поштујемо и волимо место где смо рођени и живели, али наша Небеска Отаџбина је Царство Небеско, где Христос пребива са десне стране у слави Бога Оца. Свима онима који буду спасени на Другом доласку и Суду Божијем биће додељено место у слави Божијој.
Кажу оци да, иако живимо на земљи, можемо живети у духу Вазнесења Господњег. Како? Тако што ћемо размишљати и богословствовати о Христу Господу који је на небесима ради нас и нашег спасења, припремајући нам место спасења у вечности. Да му се обраћамо молитвама и вапајима, али и да не заборавимо оно што је на земљи – да чинимо добро једни другима, као што је добро дело подизање и украшавање овог храма и парохијског дома, живописање, и све што се чини благословом Божијим и заслугама вашег проте и црквеног одбора. То су велика дела, браћо и сестре, и треба да знате да су пред Богом благословена.
Наш српски народ је тројични народ, крштен у име Оца, Сина и Светога Духа. Ми смо народ који је на Косову изабрао да брани Часни Крст и златну слободу и то смо радили кроз читаву историју. То смо ми, то је наша духовна лична карта. Ми смо народ Вазнесења Господњег, народ Васкрсења, народ Божића, народ Божији. Тако треба да живимо и да будемо поносни пред другим народима – не горди, али поносни. Треба да знамо ко смо и шта смо. Наш Свети Патријарх Павле говорио је да треба да знамо да имамо свете претке на небесима – Светог краља Милутина, Драгутина и друге светитеље, предвођене Светим Савом, који не устаје са колена пред Господом на небесима док му Бог не услиши молитву. То смо ми, то је наша Небеска Србија. Ми смо овде у земаљској Србији, али треба да се трудимо да будемо заиста народ својих светих предака.
Хвала свима који помажу ову светињу и све наше светиње овде у Дистрикту и широм наше Епархије, ако Бог да, ускоро и Митрополије зворничко-тузланске, свих наших манастира и цркава. Имамо и нови Манастир Светог Архангела Гаврила у Поповом Пољу, који се гради и који ће имати своје сестринство, хвала Богу. И тако, попуњавамо и друге манастире, да духовно живимо, да се молимо Богу и да будемо народ Божији, народ који гледа очима вечности. Народ који није као ној, са главом у песку, који не види и не чује ништа, већ народ који је отворен и загледан у вечност и истине Царства Небеског. Одатле долази спасење, тамо је Господ Исус Христос наш, и Он нас са неба гледа и посматра – да ли смо достојни Царства Небеског или нисмо.
Нека Бог благослови све оне трудбенике, раднике, добре и верне људе, људе честите. Нека Господ благослови нашу децу да буду светосавци, православци, који уче православну веронауку, да буду деца Божија и синови и кћери својих родитеља, да знају ко су и шта су, а не да их обмањују родним теоријама и разним другим наукама.
Бог вас благословио, хвала свима који помажете ову светињу и ако Бог да, да се у здрављу и весељу виђамо на свим нашим богослужењима овог лета, а биће их доста, ако Бог да, широм наше епархије.
Живели, Бог благословио и свако вам добро даровао.
По завршетку богослужења, обављен је свечани опход око храма, након чега је пререзан славски колач са кумовима данашњег славља, господином Гојком Ристанићем и његовом супругом Ружом који су избрани кумови и за следећу годину.
У слављу је учествовао и господин Синиша Милић, актуелни председник Скупштине Брчко дистрикта БиХ, са својим сарадницима.
Након свечаности, присутни су позвани на трпезу љубави, где су заједнички прославили велики празник у духу хришћанске љубави и заједништва.
ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ СПАСОВДАН ХРАМОВНА СЛАВА ДОЊИ БРЕЗИК СИНИША МИЛИЋ
