Епископ Фотије - КЛАЈМАТ ЧЕЈНЏ
КЛАЈМАТ ЧЕЈНЏ
По свету видимо
клима се мења,
лето и зима се стопише,
пролећа и јесени нема више,
за њима остаде само жал
а највише за бојама,
ни пролећа из кога се живот рађа,
ни јесени у којој лисје жути,
хоће ли увенути?
Због промене климе
ни птице селице не знају
куда ће и где ће,
где су сада топли крајеви,
да тамо презиме
и за своје младе гнездо свију,
а поларни медведи,
нит' леда, нит' хране,
нит' куда да шетају,
до скора бише бели
а сад жути постали,
а и мишеве да поменемо,
они се некада по топлим
сеоским кућама играше
али сада села нема више,
па и њихове игре престаше
Многи се питају,
па ко нам сад и климу промени?
а сада и ветрови другачије дувају,
некад су дували топли, сада хладни,
некад су, зна се,
кише падале
као да су са неким дуго плакале,
и све некако живо било и мило,
умивало, и наду давало
па су се и птице и косци чули
како певају,
ниси био далеко од нас
ни ти Рају
Али на жалост,
данас немила људска рука
све више зла и незајажљива,
богатима треба све више и више,
магацине своје проширише
и сад би у њих стало
и нафта и литијум и злато,
а иза тога пустош оста
- ништа зато,
то је свакако провинција нека,
копај, руши и буши
- експлоатиши,
не жали,
све ће наше бити
и на месец ћемо
и на звезде ако треба,
богатство наше биће до неба
Па кажу, а кад овај тако прича
сад нам је све јасније
зашто природа стење и страда,
богаташи ће на крају хтети
и камење у хлебове да претворе
и сиротињу тиме да хране
и стадо послушно да направе,
али не бојмо се,
не рекоше, ако Бог да,
ево земаљска и небеска правда
се покрену
да се људи од зла ка добру окрену,
јер долази време правде и Суда
када ће многи моћници
овога света рећи,
планине и горе, покријте нас,
ал' их оне неће чути
већ само тихи глас
Јагњета и Суда,
јер се светлост од таме
и добро од зла дели,
што ће многе убоге Лазаре,
страдалнике и мученике
- вечно да обрадује и развесели
Епископ Фотије