Епископ Фотије: БЕЗ КОСОВА / WITHOUT KOSOVO
БЕЗ КОСОВА
Србин без Косова
као човек без срца,
као без крила птица,
као шума без дрвећа,
као годишња доба
без пролећа,
као река без воде,
као да Срби нису
међ’ земаљске народе
Србин без Косова
- апатрид,
гологлав, ћелав,
го и бос…,
као просјак без вреће,
као гуслар без гусала,
као очи без вида,
како се осврнути за собом
без стида?
у историју, у веру…,
како погледати
у Пећку Патријаршију,
како у Кнежеву вечеру?
Србин без Косова
као инвалид без штаке,
као у односу на нејач
- подржавати јаке,
као Србин бити
а ћирилицом не писати,
као пљунути себи у лице,
као зло добром прогласити,
као за непријатељима нашим
ни трена не часити,
као рећи, па порећи,
као са Косова поља побећи
како би од Косовских мученика
мудрији био и већи
Србин без Косова
као мајка без млека,
као од нечовека
градити човека,
као светлост
тамом прогласити,
као од среде
недељу почињати,
као за судбину своје Цркве,
свога народа не марити,
као Србин бити
а српског имена не имати,
као Бога и Светог Саве
се одрећи
да би богатство
овога света могао стећи,
као из људи се исписати,
као у вијек вијекова
рђом капати…,
све то ће нас задесити,
зато, Лазаревом завету
се вратити,
и Косово у Србији сачувати
Епископ Фотије
WITHOUT KOSOVO
Serb without Kosovo
is like a man without a heart,
like a bird without wings,
like a forest without trees,
like seasons without spring,
like a river without water,
like Serbs not considered
among nations of the earth.
Serb without Kosovo
- stateless person,
bareheaded, bold,
naked and barefooted,
like a beggar without a sack,
like a fiddler without a fiddle,
like eyes without eyesight.
How can one look back
without shame?
How can one look
at history, at faith…,
how can one look at
Patriarchate of Peć,
at Prince's dinner?
Serb without Kosovo
is like an invalid without a crutch,
like conforming to the strong
against the feeble,
like being Serb
who does not write Cyrillic,
like spitting on one's own face,
like declaring evil to be good,
like not falling behind our enemies,
like unsaying the said,
like fleeing the Kosovo field
to become wiser and greater
than martyrs of Kosovo.
Serb without Kosovo
is like a mother without milk,
like making a human
out of non-human,
like declaring light
to be darkness,
like starting a week
from Wednesday,
like not caring
for fate of one's Church
and one's people,
like being a Serb
without Serbian name,
like renouncing God and Saint Sava
so as to amass worldly treasures,
like withdrawing from humans,
rusting away like dripping iron
for all eternity...,
- all that will befall us.
Therefore, let us return
to Lazar's pledge
and safeguard Kosovo in Serbia.
Bishop Fotije