НАСТАВЉАЈУ СЕ АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА У МАНАСТИРУ ПАПРАЋА (ВИДЕО)
Другу годину трају археолошка истраживања манастира Папраћа, који је према једном од предања задужбина краља Драгутина и његових синова, а који је од 2005. године на листи заштићених споменика културе.
Фото: РТРС
Финансијска средства за први дио истраживања обезбиједила је Епархија зворничко-тузланска.
За обнову ове светиње потребна су значајна средства, због чега се сви који су у могућности позивају да их донирају.
Манастир Папраћа у прошлости је имао велику економију, преписивачку школу и школу за израду предмета примијење умјетности, тако да заслужује обнову и да му се врати сјај какав је имао прије. Истраживања се обављају у унутрашњости цркве и у дворишту манастирског комплекса гдје се ради на откопавању јужног конака.
- Конак је интересантан, издужене основе скоро 20 метара, с тим да још нисмо нашли углове, има тријем са стубовима испред.
Датиран је помоћу новца у другу половину 16. и почетак 17. вијека. Оно што је куриозитет за конак јесте што је пронађено много стакла, окулиси од прозора, стаклене свјетиљке, а откривене су и коштане алатке, доста керамике за складиштење хране за потребе монашке заједнице - рекао је Александар Јашаревић, рукводилац археолошких ископавања.
Упоредо се истражује и унутрашњост цркве. Тако је у малој припрати откривено десет гробова и два старија зида.
- Засигурно је да је ова гробница најстарија и да је у вези са два новооткривена зида. Старија је од гробова који су из 16. вијека, јер смо нашли у једном гробу османски новчић који је вјероватно из 16. вијека, а након конзервације имћемо више сазнања - каже Снежана Антић, археолог Музеја "Семберије".
Она је додала да је пронађено много узломака и фрагмената фрески у гробницама и малој припрати, што значи да је црква рушена и да су фреске отпадале са зидова од 16. вијека па наовамо.
Ова истраживања требало би да потврде да ли се изградња манастира Папраћа може довести у везу са Немањићким периодом и краљем Драгутином. О овом здању бригу данас воде два човјека - један искушеник и игуман Нектарије.
- Ова садашња црква није његова задужбина, али пронашли смо два зида и једну старију гробницу. У једном љетопису се помиње да су краљ Драгутин и његови синови градили Папраћу. Вјероватно су они градили неку мању цркву која је, да ли обновом Пећке патријаршије или касније, проширена да сада имамо здање такво какво јесте - сматра Нектарије, игуман манастира Папраћа.
Оваква системска истраживања често су условљена финасијским средствима, па је потребно обезбиједити новац за потпуно окончање овог значајног посла у Папраћи чија је манастирска црква највећи сачувани манастирски храм у БиХ.
Извор: РТРС
За обнову ове светиње потребна су значајна средства, због чега се сви који су у могућности позивају да их донирају.
Манастир Папраћа у прошлости је имао велику економију, преписивачку школу и школу за израду предмета примијење умјетности, тако да заслужује обнову и да му се врати сјај какав је имао прије. Истраживања се обављају у унутрашњости цркве и у дворишту манастирског комплекса гдје се ради на откопавању јужног конака.
- Конак је интересантан, издужене основе скоро 20 метара, с тим да још нисмо нашли углове, има тријем са стубовима испред.
Датиран је помоћу новца у другу половину 16. и почетак 17. вијека. Оно што је куриозитет за конак јесте што је пронађено много стакла, окулиси од прозора, стаклене свјетиљке, а откривене су и коштане алатке, доста керамике за складиштење хране за потребе монашке заједнице - рекао је Александар Јашаревић, рукводилац археолошких ископавања.
Упоредо се истражује и унутрашњост цркве. Тако је у малој припрати откривено десет гробова и два старија зида.
- Засигурно је да је ова гробница најстарија и да је у вези са два новооткривена зида. Старија је од гробова који су из 16. вијека, јер смо нашли у једном гробу османски новчић који је вјероватно из 16. вијека, а након конзервације имћемо више сазнања - каже Снежана Антић, археолог Музеја "Семберије".
Она је додала да је пронађено много узломака и фрагмената фрески у гробницама и малој припрати, што значи да је црква рушена и да су фреске отпадале са зидова од 16. вијека па наовамо.
Ова истраживања требало би да потврде да ли се изградња манастира Папраћа може довести у везу са Немањићким периодом и краљем Драгутином. О овом здању бригу данас воде два човјека - један искушеник и игуман Нектарије.
- Ова садашња црква није његова задужбина, али пронашли смо два зида и једну старију гробницу. У једном љетопису се помиње да су краљ Драгутин и његови синови градили Папраћу. Вјероватно су они градили неку мању цркву која је, да ли обновом Пећке патријаршије или касније, проширена да сада имамо здање такво какво јесте - сматра Нектарије, игуман манастира Папраћа.
Оваква системска истраживања често су условљена финасијским средствима, па је потребно обезбиједити новац за потпуно окончање овог значајног посла у Папраћи чија је манастирска црква највећи сачувани манастирски храм у БиХ.
Извор: РТРС
