ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ „СТАРА ТУЗЛА – СРПСКА ВАРОШ“ И ОТВАРАЊЕ ИСТОИМЕНЕ ИЗЛОЖБЕ ФОТОГРАФИЈА

  „Ова монографија није научни рад, нити плод историјског
 
истраживања, него својеврстан преглед литературе
 
коју сам прочитаo и фотографија које сам успио наћи.“
 

У галерији Центра за културу „Филип Вишњић“ одржана је промоција монографије „Стара Тузла – Српска варош“ на којој су говорили: потпредсједник СПКД „Просвјете“ Жељко Ковачевић, свештеник Милош Тришић и свештеник Милан Топић.
 
Присутне на промоцији је поздравио директор Центра за културу Предраг Вујевић, нагласивши да је књига занимљива са историјског и едукативног становишта због ријетких фотографија Српске вароши.
 
„На фотографијама можете да видите лик муфтије Курта који је током Другог свјетског рата спријечио злочин над Србима. Његово дјело је касније, због политике Југославије, недовољно помињано“, нагласио је Вујевић.
 
Свештеник Топић подсјетио је да постоји иницијатива „Просвјете“ и цркве да се постави знамење овом муфтији у знак захвалности.
 
Као заљубљеник у фотографију свештеник Милан је скупљао фотографије Српске вароши (сакупио је око 6.000 фотографија) и на наговор владике Хризостома поставља изложбу у Владичанском двору 2015. године, а касније се прихватио огромног посла саставивши ову монографију.
 
„Фотомонографија говори о старој Тузли која је нестала у времену због експлотације сланице. Нестала је и Српска варош која је била град у граду, али она постоји у нашој терминологији и срцима докле год је Саборног храма у Тузли, Владичанског двора, старог училишта, данас Градске библиотеке, и парохијских домова у којим живе свештеници“, рекао је свештеник Топић.
 
Према његовим ријечима, покушао је да пише само књигу о нестанку Српске вароши али „не може нешто да нестане, док не постане“ тако да се у уводном дијелу налази кратки историјски преглед Тузле.
 

Остатак књиге је посвећен значајним историјским друштвима, личностима, грађевинама и институцијама Српске вароши.
 
„Прва српска школа у Тузли основана је 1828. године, а пронашао сам податак да је 1856. у тузланском срезу било 36 српских учионица што значи да су Срби тог доба много полагали на образовање имајући на уму да то значи бољи живот њихових потомака. 1873. настала је прва модерна школа. У овом периоду велики ктитори и донатори цркве били су Јовановићи и Црногорчевићи. У наставку књиге говори се о Колу српских сестара, онованог 1906., које до данашњег дана дјелује при црквеној општини Тузле са одређеним прекидима. Ово удружење је имало свој ђачки дом као и `Просвјета`. Бринули су се о сиромашним ђацима, а у ђачком дому `Просвјете` био је и наш патријарх Павле. У књизи се говори о оснивању црквено-пјевачког друшта `Његош` 1886. године и прати његове успоне и падове. Надаље, пишем о оснивању соколског друштва `Соко`, чији је оснивач био краљ Александар “, казао је о књизи свештеник Милан.
 
Он је закључио да су Срби имали велики утицај на развој Тузле „јер су били вриједни и свјесни онога ко су и шта желе да оставе иза себе“. Експлотацијом сланица порушено је 14 привредних, 438 стамбених и 4 здравствена објеката. Порушено је пет културно-историјских споменика, 8 просвјетних установа и пет јавних објеката и инфраструктура. Залагањем владике Василија остао је сачуван Владичански двор и Саборна црква, једини показатељи постојања Српске вароши.
 
Свештеник Милош Тришић рекао је да је ово монографија не само о Српској вароши, него и монографија српске цркве и њених организација у Тузли до рата када се десио велики прогон нашег становништва из Тузле.
 
„Зато се захваљујем оцу Милану што се одважио да напише монографију јер ће нам помоћи да уочимо објекте које су нам одузети, а које ћемо тражити да се врате народу који је стварао цркве и задужбине“, рекао је свештеник Тришић.
 
Потпредсједник СПКД „Просвјете“ Жељко Ковачевић рекао је да послије дуго времена изашла књига која служи на част свима који се осјећају Тузлацима и Србима.
 
„У овој монографији је исцрпно обрађено једно подручје чији трагови су скоро нестали. Ово је, како библиотекари кажу, вансеријска публикација у коју је аутор утрошио много времена и са правом може да буде поносан“, рекао је Ковачевић.
 
Он је рекао да монографије представљају посматрање кроз једну историјску призму, те да ова монографија посједује обиље података који су исцрпно објашњени чиме се ствара потпун редосљед догађаја у овом дјелу.
 
„Заиста се не бих чудио да у неко догледно вријеме добијете неку монографију Угљевика“, рекао је на крају потпредсједник `Просвјете`.

Извор: Култура Угљевик

 

 

offline