НОВИ ДОКТОР НАУКА У СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ
Клирик Епархије шумадијске г. Милосав З. Ђоковић је одбранио 16. децембра 2019. године на Понтификалном оријенталном институту у Риму докторску дисертацију под називом Политичко-црквени односи Србије и Свете столице од 1878. до 1918. године.
Одбрани су присутвовали Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован са сарадницима, протојерејем-ставрофором Рајком Стефановићем и ђаконом Иваном Гашићем, као и амбасадор Републике Србије при Светој столици г. Дејан Шаховић са првим секретаром Амбасаде г. Срђаном Миљковићем.
Милосав Ђоковић je своје богословско школовање започео у Богословији Свети Јован Златоусти у Крагујевцу, коју 2004. године завршава као ученик генерације. Своје даље богословско образовање наставља на Православном богословском факултету у Београду. Од најранијих дана нови доктор историјских наука показује изузетно интересовање за историју како Православне Цркве тако и других хришћанских Цркава. Основне богословске студије завршава 2009. године са просечном оценом 9,15. Магистарске студије на Понтификалном оријенталном институту у Риму под руководством проф. Константина Симона окончао је 2014. године са просечном оценом 9,87.
Отпочињући докторске студије г. Ђоковић своју пажњу и интересовање усредсређује на не много обрађене односе Србије и Свете столице у периоду после Берлинског конгреса све до краја Првог светског рата. Тај период био је неоправдано запостављен у односу на период односа Југославије са Светом столицом, који је био главна тема великог броја истраживача. Ђоковић је, користећи документа из ватиканских, српских, италијанских, као и француских и аустријских архива, реконструисао историјску слику дајући важан допринос.
Приликом одбране докторске дисертације г. Ђоковића, стручном комисијом Понтификалног института председавао је ректор Давид Назара, уз учешће професора ментора монсињора Ђузепеа Марије Крочеа, проф. Ренате Карузо и проф. Јасинта Дестивела. После двочасовне дискусије комисија је рад г. Милосава Ђоковића оценила са највећом оценом summa sum laude и донела свој суд да је достојан промовисања у доктора наука.
После успешне одбране докторске дисертације г. Ђоковић је на првом месту захвалио Преосвећеном Епископу шумадијском г. Јовану као и Епархији шумадијској на свесрдној помоћи и подршци током богословског усавршавања. Нови доктор историјских наука је захвалио и Католичком комитету за културну сарадњу на стипендирању, као и свима који су му помогли да истраје на путу који је изабрао, међу којима монсињору Крочеу, др Драгани Јањић, чије су безрезервна подршка и помоћ у највећој мери допринели његовом раду и успеху. Речи благодарења нису могле протећи без још значајних имена која су својом љубављу и пажњом уградиле себе у његов животни пут: др Паола Фабрици, монахињи Магдалини (Божовић) и многим другим.
После стручних речи чланова комисије, завршну и најупечатљивију реч, топло и са љубављу, дао је владика Јован који је захвалио Богу, родитељима и свим учитељима новог доктора наука што су Српску Цркву и Епархију шумадијску даривали једним добрим и значајним чланом који својим радом само удара темељ научне грађевине којој је у потпуности предао себе.
Извор: Епархија шумадијска
Одбрани су присутвовали Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован са сарадницима, протојерејем-ставрофором Рајком Стефановићем и ђаконом Иваном Гашићем, као и амбасадор Републике Србије при Светој столици г. Дејан Шаховић са првим секретаром Амбасаде г. Срђаном Миљковићем.
Милосав Ђоковић je своје богословско школовање започео у Богословији Свети Јован Златоусти у Крагујевцу, коју 2004. године завршава као ученик генерације. Своје даље богословско образовање наставља на Православном богословском факултету у Београду. Од најранијих дана нови доктор историјских наука показује изузетно интересовање за историју како Православне Цркве тако и других хришћанских Цркава. Основне богословске студије завршава 2009. године са просечном оценом 9,15. Магистарске студије на Понтификалном оријенталном институту у Риму под руководством проф. Константина Симона окончао је 2014. године са просечном оценом 9,87.
Отпочињући докторске студије г. Ђоковић своју пажњу и интересовање усредсређује на не много обрађене односе Србије и Свете столице у периоду после Берлинског конгреса све до краја Првог светског рата. Тај период био је неоправдано запостављен у односу на период односа Југославије са Светом столицом, који је био главна тема великог броја истраживача. Ђоковић је, користећи документа из ватиканских, српских, италијанских, као и француских и аустријских архива, реконструисао историјску слику дајући важан допринос.
Приликом одбране докторске дисертације г. Ђоковића, стручном комисијом Понтификалног института председавао је ректор Давид Назара, уз учешће професора ментора монсињора Ђузепеа Марије Крочеа, проф. Ренате Карузо и проф. Јасинта Дестивела. После двочасовне дискусије комисија је рад г. Милосава Ђоковића оценила са највећом оценом summa sum laude и донела свој суд да је достојан промовисања у доктора наука.
После успешне одбране докторске дисертације г. Ђоковић је на првом месту захвалио Преосвећеном Епископу шумадијском г. Јовану као и Епархији шумадијској на свесрдној помоћи и подршци током богословског усавршавања. Нови доктор историјских наука је захвалио и Католичком комитету за културну сарадњу на стипендирању, као и свима који су му помогли да истраје на путу који је изабрао, међу којима монсињору Крочеу, др Драгани Јањић, чије су безрезервна подршка и помоћ у највећој мери допринели његовом раду и успеху. Речи благодарења нису могле протећи без још значајних имена која су својом љубављу и пажњом уградиле себе у његов животни пут: др Паола Фабрици, монахињи Магдалини (Божовић) и многим другим.
После стручних речи чланова комисије, завршну и најупечатљивију реч, топло и са љубављу, дао је владика Јован који је захвалио Богу, родитељима и свим учитељима новог доктора наука што су Српску Цркву и Епархију шумадијску даривали једним добрим и значајним чланом који својим радом само удара темељ научне грађевине којој је у потпуности предао себе.
Извор: Епархија шумадијска
