ЦРНОГОРСКА ВЛАСТ РУШИ ЈОШ ЈЕДНУ ЊЕГОШЕВУ ЦРКВУ
Крстионица није чак ни нелегално подигнута, јер је, по плану ДУП-а из 2010. године, овај дио острва предвиђен за градњу вјерских објеката.
Вјерници Српске православне цркве најавили су се да ће се ноћ уочи најаве рушења Крстионице на Превлаци Светог Архангела Михајла, код Тивта, окупити како би спријечили њено рушење. Против одлуке власти грађани, вјерници СПЦ, не могу рачунати на помоћ институција у одбрани својих права. Машинама које ће се у уторак појавити како би извршиле вољу режима „успротивиће“ се молитвом.
Поред свих нелегално изграђених објеката, који су последње три деценије поникли на нашем приморју – од кућа и вила до хотела, властима је једино засметала Крстионица на Превлаци. Притом, Крстионица није чак ни нелегално подигнута, јер је, по плану ДУП-а из 2010. године, овај дио острва предвиђен за градњу вјерских објеката.
Предивна Крстионица налази се у самом мору и представља обнављање старе изграђене прије више од 11 вјекова у сједишту прве Зетске епископије Светог Саве, успостављене давне 1220. године. У 15. вијеку, након млетачких освајања, однесена је у Венецију, а за вријеме НДХ 1942. године пренијета у Хрватску, гдје се и данас налази.
Када је грофица Катарина Властелиновић 1833. године купила дио острва знајући за његову светињу, она је обновила дио конака и саградила цркву Свете Тројице и предала је Његошу.
У склопу прославе 800 година од аутокефалности СПЦ и осам вјекова година од оснивања прве Зетске епископије на Превлаци урађени су пројекти обнове, на основу археолошких истраживања на овом локалитету.
У манастиру Михољска превлака свакодневно се врше крштења и све је више оних који у љетном периоду желе да се крсте погружавањем у море. Због тога је и одлучено да Крстионица буде обновљена и постављена на води. Непосредно испод остатака манастира налазила се манастирска стара понта која је ојачана, а на њој подигнута мала црква – Крстионица, и посвећена Светом Ловћенском тајновидцу – Петру другом Петровићу Његошу.
Црква са Крстионицом има укупно 11 квадрата и по многима је и овако недовршена украс обале и девастираног острва. Она је не само у складу са потребама и обновом будућег манастира, већ и са архитектуром 9. вијека са ових простора – црква је осмоугаона, на стубовима.
Да власти неће извршити оно што пријете, слабе су наде. Није први пут да се држава бори против Цркве рушењем њених објеката.
Подсјетимо колики је притисак и дан-данас да се сруши црквица на Румији. Међутим, највећу трауму још увијек представља рушење Његошеве капеле на Ловћену, гдје ни гроб ни аманет светог владике властима нису били битни. Управо у спомен на овај трагичан догађај, као и на рушење манастира на Превлаци, Крстионица је и названа „Суза Његошева“.
У једнакој ситуацији као 1968. године су и данашњи вјерници. Слабе су наде и да ће појавити неки нови Исо Махмутовић чија ће савјест бити јача од наредбе државе. Ипак, вјерници намјеравају да се против силе боре јединим оружјем које им је у рукама – молитвом. За спас својих, али и душа оних који би да руше Крстионицу.
Извор: ИН4С
Поред свих нелегално изграђених објеката, који су последње три деценије поникли на нашем приморју – од кућа и вила до хотела, властима је једино засметала Крстионица на Превлаци. Притом, Крстионица није чак ни нелегално подигнута, јер је, по плану ДУП-а из 2010. године, овај дио острва предвиђен за градњу вјерских објеката.
Предивна Крстионица налази се у самом мору и представља обнављање старе изграђене прије више од 11 вјекова у сједишту прве Зетске епископије Светог Саве, успостављене давне 1220. године. У 15. вијеку, након млетачких освајања, однесена је у Венецију, а за вријеме НДХ 1942. године пренијета у Хрватску, гдје се и данас налази.
Када је грофица Катарина Властелиновић 1833. године купила дио острва знајући за његову светињу, она је обновила дио конака и саградила цркву Свете Тројице и предала је Његошу.
У склопу прославе 800 година од аутокефалности СПЦ и осам вјекова година од оснивања прве Зетске епископије на Превлаци урађени су пројекти обнове, на основу археолошких истраживања на овом локалитету.
У манастиру Михољска превлака свакодневно се врше крштења и све је више оних који у љетном периоду желе да се крсте погружавањем у море. Због тога је и одлучено да Крстионица буде обновљена и постављена на води. Непосредно испод остатака манастира налазила се манастирска стара понта која је ојачана, а на њој подигнута мала црква – Крстионица, и посвећена Светом Ловћенском тајновидцу – Петру другом Петровићу Његошу.
Црква са Крстионицом има укупно 11 квадрата и по многима је и овако недовршена украс обале и девастираног острва. Она је не само у складу са потребама и обновом будућег манастира, већ и са архитектуром 9. вијека са ових простора – црква је осмоугаона, на стубовима.
Да власти неће извршити оно што пријете, слабе су наде. Није први пут да се држава бори против Цркве рушењем њених објеката.
Подсјетимо колики је притисак и дан-данас да се сруши црквица на Румији. Међутим, највећу трауму још увијек представља рушење Његошеве капеле на Ловћену, гдје ни гроб ни аманет светог владике властима нису били битни. Управо у спомен на овај трагичан догађај, као и на рушење манастира на Превлаци, Крстионица је и названа „Суза Његошева“.
У једнакој ситуацији као 1968. године су и данашњи вјерници. Слабе су наде и да ће појавити неки нови Исо Махмутовић чија ће савјест бити јача од наредбе државе. Ипак, вјерници намјеравају да се против силе боре јединим оружјем које им је у рукама – молитвом. За спас својих, али и душа оних који би да руше Крстионицу.
Извор: ИН4С
