Бојан Чечар - САТАНИСТИЧКИ СЛУГА ЏОРЏ МАРТИН
Текст протођакона Бојана Чечара је кратка анализа тема у популарним серијама "Игре престола" и "Кућа змаја", са посебним освртом на три кључна аспекта: нихилизма, утицаја древних митологија и обожавања змајева. Аутор износи своје мишљење о дубљим порукама које стоје иза ових популарних ТВ адаптација дела Џорџа Р. Р. Мартина. Он истражује како Мартинов свет одражава концепт нихилизма, за разлику од оптимистичнијег Толкиновог погледа на свет. Такође се бави улогом и симболиком женских ликова, повезујући их са древним богињама као што је Иштар, и дискутује о њиховом утицају на модерне социо-културне тенденције. На крају, аутор анализира како су змајеви приказани у Мартиновим делима, истичући разлике у односу на њихову традиционалну хришћанску симболику.
За све оне који прате серије "Игре престола" и "Кућа змаја", желио бих да истакнем три кључне тачке које сам запазио:
1. НИХИЛИЗАМ:
Писац ових прича је Американац Џорџ Мартин, којем је чини се једини посао да изокрене великог Толкина. Превелики траг су оставиле Толкинове књиге, а и филмови Питера Џексона на људе широм свијета да би се то тако оставило. Требало је Толкинову идеју сузбити, смрвити и уништити. Код Толкина - будући да је био вјерујући човјек - чак и у најтежим и најтамнијим моментима провејава (хришћанска) нада. На крају добро обавезно побјеђује, а зло бива уништено. Уништивши Прстен моћи Фродо је уништио самог Саурона. Међутим, у свијету и даље постоји зло, неправилности и крајности будући да је први мрачни господар - Моргот учествовао кроз музику Валара у стварању свијета (Арде). Клице зла су и даље биле присутне. Толкин је писао и о пророчанству "Битке свих битака (Дагор Дагорах) када ће доћи до велике битке свих добрих бића против свих злих бића тог свијета. На крају, зло ће бити побјеђено, а врховно биће (Илуватар) ће пресаздати свијет и тиме у потпуности искорјенити зло. Након свих битака, болова и патњи наступа нешто слично васкрсењу и хришћанској есхатологији. Код Мартина, са друге стране - будући да је заклети нихилиста - нема никаквог разрјешења. Стање у Вестеросу, на самом крају "Игре престола" је било много горе него на самом почетку. Сви његови јунаци ималу су крајње бесмислен крај. А како би и имали смисла, када код Мартина нема Апсолута (Бога). Пошто њега нема, онда је све релативно и све се у крајњој линији завршава у мору бесмисла и нихилизма. Убјеђен сам да је Мартин са намјером одабран и добро плаћен да огавну идеју нихилизма и бесмисла, која доминира кроз све његове књиге, а која је опет лијепо упакована у добру продукцију свјетског ТВ гиганта HBO MAX, дубоко утисне у умове и срца гледалацa широм свјета. Она је такође један дјелић гигантске сатанистичке агенде која је као џиновска змија (или можда змај) из нордијске митологије - Јурмунгандр - опасала и поробила цијели свијет.
2. ПОВРАТАК ИШТАР (ИНАНЕ)
И више је него очито да је Мартин намјерно као главне протагонисте у својим дјелима узео женске ликове. Ту је он у потпуности на таласима холивудске woke агенде. Мушкарци у његовим дјелима су силеџије, силоватељи, убице, лопови, неспособњаковићи. Сјетимо се само јадног Џона Сноуа. Но, иако се чини да су код Мартина жене главни ликови, треба обратити пажњу какве су то жене који су главни ликови. То нису мајке него проститутке и ратнице. Сјетимо се Денерис Таргеријан. Као главна инспирација за овај лик Мартину је послужила древна сумерско-вавилонска богиња - Иштар (Инана). Он је била богиња рата, љубави, секса...Она није била мајка него проститутка и заштитница проститутки. На древним цртежима видимо Иштар као укротитељку лавова. Она убија свог љубавника Тамуза. Она је већа и јача од свих мушкараца. Она је прва права феминисткиња и femme fatal (фатална жена). Њен култ је био један од најскараднијих у старом вијеку. Он се састојао из сакралне проституције. Осим жена проститутки, њене "свештенице" су били и мушкарци обучени у жене и који су причали женским гласом. Није претјерано рећи да је Иштар (Инана) древна заштитница не само проститутки него и ЛГБТ особа (сподоба). Треба истаћи да богиња Иштар није била само карактеристична за сумерско-вавилонску религију. Она се појављује и у другим религијама. У грчкој као Афродита у римској као Врнера у индијској као Дурга у нордијској као Фрeja итд. Исти духовни принцим тј демон стоји иза свих ових "богиња". Када погледамо прије свега лик Денерис Таргеријан видјећемо је као ону која је мајка змајева. Поред тога, она је представљена као ратница и љубавница. Она као ратница у битке предводи хорде Дотракија и Неокаљаних. Као љубавница у њен кревет не долазе само мушкарци него и жене. На самом крају она запада у тотално стање лудила и спаљује цијели један град са његовим становницима. Вриједно је помена да она ступа и у инцестуозан однос са њеним братићем Џоном Сноуом. Он је на крају и убија. Денерис је била главна јунакиња "Игре престола". У "Кући змаја" отишло се корак даље. Глумци и глумице који глуме у овој серији одреда се и у стварном животу изјашњавају као "небинарни" (ни мушко ни женско). Глумица Сема д'Арси, која глуми једну од главних јунакиња - Рениру Таргеријан - у стваром животу се изјашњава као небинарна особа. Но, она није једина у тој серији која је повезана за ЛГБТ идеологијом. На сцени дакле имамо отворену полуларизацију родних и ЛГБТ агенди кроз једну од најпопуларнијих серија на свијету. Демон који је некада стојао иза сумерско-вавилонска богиње Иштар (Инане) данас се враћа кроз омиљене ликове Денерис и Рениру Таргеријан. Да напоменемо да ће и Ренира Таргеријан као и Денерис изазвати велику патњу и уништење - како других тако и своје сопствено. Слично је било и са древним народима који су поштовали древну богињу Иштар. Прије или касније она је постала узрок њихове пропасти и нестанка. Да ли ће она бити узрок и нашег уништења и нестанка? Хоће ако јој се поклонимо. Убијеђен сам да је задатак ове серије управо тај да нас убједи да је заволимо и да јој се поклонимо.
3. ОБОЖАВАЊЕ ЗМАЈЕВА (АЖДАЈА)
"И наста рат на небу; Михаил и анђели његови завојштише на аждају, и ратова аждаја и анђели њезини. И не одољеше, нити им се више нађе мјеста на небу. И збачена би аждаја велика, стара змија, која се зове ђаво и сатана, која заводи сву васељену, и збачена би на земљу, и с њом збачени бише анђели њезини." (Отк. 12, 7-9)
У хришћанској теологији змај или аждаја је увијек слика ђавола или сатане. У Мартиновим дјелима змајеви су углавном позитивни ликови. Он их је тако представио да се њима дивимо и да за њих навијамо. Балерион, Вегар, Мараксес, Караксес, Мелис, Сиракс, Дрогон, Регал и Висерион само су нека од имена Мартинових змајева. Занимљиво је да су Мартинови змајеви углавном имена добијали по именима богова древне Валирије. И овде имамо везу између змије (или змаја) и божанстава високих цивилизацина. Валирија је била цивилизација на веома високом степену развоја која је била уништена у огромној вукланској ерупцији, слично као Помпеја. И овде се безбожни Мартин разликује од Толкина. Код Толкина сви змајеви су зли и представници таме. Имена од неких Толкинових змајева су Анкалогон, Глаурунг, Скарта и Шмауг. Сви они су слуге таме. Убијеђен сам да је једна од идеја ове серије да нас наведе да обожавамо и да се клањамо змајевима и аждајама тј. ђаволима. Или у најмању руку да нам та идеја постане нормална опција.
Бојан Чечар, протођакон
Извор: bojancecar84.blogspot.com
1. НИХИЛИЗАМ:
Писац ових прича је Американац Џорџ Мартин, којем је чини се једини посао да изокрене великог Толкина. Превелики траг су оставиле Толкинове књиге, а и филмови Питера Џексона на људе широм свијета да би се то тако оставило. Требало је Толкинову идеју сузбити, смрвити и уништити. Код Толкина - будући да је био вјерујући човјек - чак и у најтежим и најтамнијим моментима провејава (хришћанска) нада. На крају добро обавезно побјеђује, а зло бива уништено. Уништивши Прстен моћи Фродо је уништио самог Саурона. Међутим, у свијету и даље постоји зло, неправилности и крајности будући да је први мрачни господар - Моргот учествовао кроз музику Валара у стварању свијета (Арде). Клице зла су и даље биле присутне. Толкин је писао и о пророчанству "Битке свих битака (Дагор Дагорах) када ће доћи до велике битке свих добрих бића против свих злих бића тог свијета. На крају, зло ће бити побјеђено, а врховно биће (Илуватар) ће пресаздати свијет и тиме у потпуности искорјенити зло. Након свих битака, болова и патњи наступа нешто слично васкрсењу и хришћанској есхатологији. Код Мартина, са друге стране - будући да је заклети нихилиста - нема никаквог разрјешења. Стање у Вестеросу, на самом крају "Игре престола" је било много горе него на самом почетку. Сви његови јунаци ималу су крајње бесмислен крај. А како би и имали смисла, када код Мартина нема Апсолута (Бога). Пошто њега нема, онда је све релативно и све се у крајњој линији завршава у мору бесмисла и нихилизма. Убјеђен сам да је Мартин са намјером одабран и добро плаћен да огавну идеју нихилизма и бесмисла, која доминира кроз све његове књиге, а која је опет лијепо упакована у добру продукцију свјетског ТВ гиганта HBO MAX, дубоко утисне у умове и срца гледалацa широм свјета. Она је такође један дјелић гигантске сатанистичке агенде која је као џиновска змија (или можда змај) из нордијске митологије - Јурмунгандр - опасала и поробила цијели свијет.
2. ПОВРАТАК ИШТАР (ИНАНЕ)
И више је него очито да је Мартин намјерно као главне протагонисте у својим дјелима узео женске ликове. Ту је он у потпуности на таласима холивудске woke агенде. Мушкарци у његовим дјелима су силеџије, силоватељи, убице, лопови, неспособњаковићи. Сјетимо се само јадног Џона Сноуа. Но, иако се чини да су код Мартина жене главни ликови, треба обратити пажњу какве су то жене који су главни ликови. То нису мајке него проститутке и ратнице. Сјетимо се Денерис Таргеријан. Као главна инспирација за овај лик Мартину је послужила древна сумерско-вавилонска богиња - Иштар (Инана). Он је била богиња рата, љубави, секса...Она није била мајка него проститутка и заштитница проститутки. На древним цртежима видимо Иштар као укротитељку лавова. Она убија свог љубавника Тамуза. Она је већа и јача од свих мушкараца. Она је прва права феминисткиња и femme fatal (фатална жена). Њен култ је био један од најскараднијих у старом вијеку. Он се састојао из сакралне проституције. Осим жена проститутки, њене "свештенице" су били и мушкарци обучени у жене и који су причали женским гласом. Није претјерано рећи да је Иштар (Инана) древна заштитница не само проститутки него и ЛГБТ особа (сподоба). Треба истаћи да богиња Иштар није била само карактеристична за сумерско-вавилонску религију. Она се појављује и у другим религијама. У грчкој као Афродита у римској као Врнера у индијској као Дурга у нордијској као Фрeja итд. Исти духовни принцим тј демон стоји иза свих ових "богиња". Када погледамо прије свега лик Денерис Таргеријан видјећемо је као ону која је мајка змајева. Поред тога, она је представљена као ратница и љубавница. Она као ратница у битке предводи хорде Дотракија и Неокаљаних. Као љубавница у њен кревет не долазе само мушкарци него и жене. На самом крају она запада у тотално стање лудила и спаљује цијели један град са његовим становницима. Вриједно је помена да она ступа и у инцестуозан однос са њеним братићем Џоном Сноуом. Он је на крају и убија. Денерис је била главна јунакиња "Игре престола". У "Кући змаја" отишло се корак даље. Глумци и глумице који глуме у овој серији одреда се и у стварном животу изјашњавају као "небинарни" (ни мушко ни женско). Глумица Сема д'Арси, која глуми једну од главних јунакиња - Рениру Таргеријан - у стваром животу се изјашњава као небинарна особа. Но, она није једина у тој серији која је повезана за ЛГБТ идеологијом. На сцени дакле имамо отворену полуларизацију родних и ЛГБТ агенди кроз једну од најпопуларнијих серија на свијету. Демон који је некада стојао иза сумерско-вавилонска богиње Иштар (Инане) данас се враћа кроз омиљене ликове Денерис и Рениру Таргеријан. Да напоменемо да ће и Ренира Таргеријан као и Денерис изазвати велику патњу и уништење - како других тако и своје сопствено. Слично је било и са древним народима који су поштовали древну богињу Иштар. Прије или касније она је постала узрок њихове пропасти и нестанка. Да ли ће она бити узрок и нашег уништења и нестанка? Хоће ако јој се поклонимо. Убијеђен сам да је задатак ове серије управо тај да нас убједи да је заволимо и да јој се поклонимо.
3. ОБОЖАВАЊЕ ЗМАЈЕВА (АЖДАЈА)
"И наста рат на небу; Михаил и анђели његови завојштише на аждају, и ратова аждаја и анђели њезини. И не одољеше, нити им се више нађе мјеста на небу. И збачена би аждаја велика, стара змија, која се зове ђаво и сатана, која заводи сву васељену, и збачена би на земљу, и с њом збачени бише анђели њезини." (Отк. 12, 7-9)
У хришћанској теологији змај или аждаја је увијек слика ђавола или сатане. У Мартиновим дјелима змајеви су углавном позитивни ликови. Он их је тако представио да се њима дивимо и да за њих навијамо. Балерион, Вегар, Мараксес, Караксес, Мелис, Сиракс, Дрогон, Регал и Висерион само су нека од имена Мартинових змајева. Занимљиво је да су Мартинови змајеви углавном имена добијали по именима богова древне Валирије. И овде имамо везу између змије (или змаја) и божанстава високих цивилизацина. Валирија је била цивилизација на веома високом степену развоја која је била уништена у огромној вукланској ерупцији, слично као Помпеја. И овде се безбожни Мартин разликује од Толкина. Код Толкина сви змајеви су зли и представници таме. Имена од неких Толкинових змајева су Анкалогон, Глаурунг, Скарта и Шмауг. Сви они су слуге таме. Убијеђен сам да је једна од идеја ове серије да нас наведе да обожавамо и да се клањамо змајевима и аждајама тј. ђаволима. Или у најмању руку да нам та идеја постане нормална опција.
Бојан Чечар, протођакон
Извор: bojancecar84.blogspot.com
