Приче премудрог оца Јоила (Јанакопулоса)


Архимандрит Јоил (Јанакопулос) је један од познатих и цењених грчких богословаXX века. Фотиј Јанакопулос родио се 1901. год. у селу Мафја (Драга) Месини и још у младости се упознао са познатим отшелником Илијом (Панагулакисом) који је у срцу младића открио жудњу за монашким животом. Већ 1925. године јеромонах Јоило је завршио Богословски факултет на Националном универзитету у Атини, а 1929. год. је рукоположен у чин свештеника. Поред своје свештеничке службе радио је и у средњој школи као учитељ. Касније о. Јоило одлази у Каламату где се посвећује богословским истраживањима. Врхунац његовог мукотрпног рада је двадесетшестотомно „Тумачење Старог Завета“ које је добило награду Атинске академије наука. Међутим, о. Јоило није био пуки богослов, већ се следећи пример многих светих отаца Цркве развио као академски образован и разуман старац, о чему сведоче многобројне приче из његовог живота.

Да ли је грех жеља за смрћу

Нека сиромашна и болесна старица питала је о. Јоила:

- Баћушка, да ли је грех што желим да умрем?

- Ако желиш да умреш да би се избавила од животних потешкоћа, онда је то грех јер таквим ставом ти ропћеш на Бога што он допушта те потешкоће. Међутим, ако желиш да умреш да не би више грешила и тиме растуживала Бога, онда то није грех. Још ако желиш смрт због тога што не можеш да издржиш раздвојеност од Бога и желиш да што пре будеш поред Њега, онда је твоја жеља да умреш благословена! – одговори о. Јоило.

Вера и чуда
 
Једном када је о. Јоило путовао возом, по једној провинцијској станици се проширила вест да се у храму суседног села догодило чудо – заплакала је икона! Сви путници су моментално напустили воз и пожурили да виде чудо. Сви осим о. Јоила који је наставио да чита књугу.

Када су се разнежени путници вратили, човек који је седео право преко пута о. Јоила није издржао и узнемирен смиреношћу свештеника је рекао:

- Баћушка, по свему судећи ти не верујш!

- Ја верујем – одговори о. Јоило, зато се и не изненађујем чудима. Ал ето ти не верујеш, зато си и потрчао да видиш чудо и да поверујеш, није ли тако? А реци ми, да ли си сада верујеш?

Пролазни бод хришћанства

Један учитељ који предаје у средњој школи рече о. Јоилу:

- Баћушка, ја мислим да је лоше чинити добро са циљем да се наслађујеш рајем или да би се спасао од ада. Ми треба да чинимо добро искључиво због љубави према Богу.

О. Јоило упита учитеља:

- Када оцењујеш своје ђаке да ли користиш само оцене „нула“ и „одличан“? Других оцена нема?

- Наравно да има! Ја користим све оцене од нула до двадесет. Ученици који добију оцену „десет“ и више – пролазе, а остали не.

- Ето и хришћанство има своју скалу оцењивања. „Одличан“ добијају они који чине добро искључиво због тога што желе да испуне вољу Божију. Онима који чине добро да би се наслађивали рајем хришћанство даје нижу оцену. Још нижу оцену добијају они који чине добро да би избегли ад. Али све ове три ознаке су изнад „десетке“ и стога људи са њима „пролазе“. Ако хоћеш подвизавај се да би добио оцену „одличан“. Нико ти не брани. Али са саосећањем гледај на те бедне људе који се боре за „десетку“.

Са грчког превео Геворг Казарјан
Из књиге: Харизма и харизматичари. Антологија појављивања благодатних дарова ( у 3 тома), том трећи,
​издавач: Света обитељ
Параклита, Оропос, 2009.год.
Са руског превела Јелена Павловић


 

 

 

offline