Видим, неки мирјани имају тако добре помисли! Док се други, јадници, толико муче због нечега што не само да не постоји, него то ни ђаво не би могао да смисли! Једном, када је падала киша после дуготрајне суше, осетио сам такву благодарност према Богу, да сам седео у колиби и без престанка говорио: “Хвала Ти милион, два милиона пута, Боже мој.” Напољу, а ја то нисам знао био је један мирјанин који ме је слушао. Када ме је после видео, рече ми: “Оче, саблазнио сам се. Чуо сам те како говориш “милион-два милиона” и рекох: “О чему то говори отац Пајсије?” Шта сам могао да му кажем? Ја сам мислио на захвалност Богу због кише, а он је мислио да сам бројао новац. И да је био неко други, могао је да дође да ме увече опљачка, да ме распали неком батином и да напослетку ништа не нађе.

Извор: ''ЧУВАЈТЕ ДУШУ'' (Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ СВЕТА ГОРА