Свети Филумен - СТРАДАЛНИК РАДИ ПРАВОСЛАВЉА
Делићи прстију којима је Свети Филумен чинио знак крста доказују да је био мучен у намери да се одрекне своје хришћанске православне вере. Његово лице исечено је у облику крста, а црква и сви свети предмети у безумном нападу били су оскрнављени.
Свети новомученик Филумен (у свету Софоклис Хасапис) рођен је у престоници Кипра, Никозији, 15. октобра 1913. године. Преподобномученик Филумен имао је брата близанца, Александра (касније старца Елпидија).
Софоклис и Александар су о светој вери учили још као деца од своје баке, која је била веома предана Цркви и лети је деци давала да читају Минеје. Софоклис и Александар су потицали из многодетне породице. Од тринаесторо деце, од којих је троје умрло, двојица су постали монаси.
Са 14 година (1927. године), дечаци су побегли од куће у манастир Ставровуни. Њихови родитељи су били Божији људи и то су лако примили. Када су сазнали о одласку деце у манастир, сматрали су грехом да врате кући децу која желе да се посвете Богу. Живот оба брата близанца био је свет. 1934. године браћа су отишла у Јерусалим, где су похађали гимназију Јерусалимске Цркве. Ту су се након три године замонашили, добивши имена Филумен и Елпидије. Исте године монах Филумен је рукоположен у ђаконски чин. Јеромонах Елпидије је касније прешао у Александријску Патријаршију. Након завршетка богословије 1939. године, отац Филумен је имао различита послушања у Патријаршији, а неколико година се подвизавао и у Лаври Светог Саве. У свештенички чин је рукоположен 1944. године.
Дана 26/13. октобра 1965. године, када су након 800 година боравка у Италији, мошти великог угодника Божијег, Светог Саве Освећеног коначно враћене у Свету Земљу, у манастир Светога Саве у јудејској пустињи, отац Филумен је био један од монаха коме је припала част да носи кивот са светим моштима. До 8. маја 1979. године, када је свештеномученик Филумен назначен за игумана манастира Јаковљевог кладенца у Самарији, он је био настојатељ разних грчких храмова и манастира Свете Земље – у Јерусалиму, Јафи, Рамали.
Свети Филумен је мученички пострадао у Наблусу у Самарији 29/16. новембра 1979. године у манастиру где се налази Јаковљев кладенац код кога је жена Самарјанка, Света Фотина, разговарала са Господом Исусом Христом.
Мало пре убиства оца Филумена, група Јевреја је дошла у манастир захтевајући да уклони иконе и крстове, наводећи да им хришћански символи сметају да се моле на том, и за њих, светом месту. Настојатељ је то одбио да уради, подсетивши да је Јаковљев кладенац вековима био православна светиња, као што је то и данас. Одговорили су му претњом – да се спреми за најгоре ако не оде одатле. Узвикујући хуле, псовке и претње упућене хришћанима, отишли су.
На празник Светог апостола Матеја 1979. године, убице су упале у манастир. Оцу Филумену су секиром нанели две крстообразне ране на лицу, ископали му очи и одсекли три прста десне руке. Међутим, убиство кротког свештенослужитеља није им било довољно, оскрнавили су цркву, посекли распеће, побацали и оскрнавили свете сасуде и учинили друга богохулна дела.
У моменту када су Јевреји убили Филумена, његов брат Елпидије, који је био на Светој Гори, осетио је да се нешто унутар њега разделило (распукло) на два дела.
Дана 30. новембра 1983. године, тадашњи поглавар Јерусалимске Цркве, патријарх Диодор, у пратњи епископâ, архимандритâ, свештеникâ и монахâ, открио је мошти архимандрита Филумена. Његов ковчег је извађен из гроба на гробљу Братства Гроба Господњег на гори Сион.
Остаци оца Филумена били су нетрулежни. Омивени су, прекривени новим покровом и положени у храм Свете Тројице при грчкој богословији на Сиону, где су боравили неколико месеци, а затим су поново сахрањени на Новом сионском гробљу.
Дана 8. јануара 1985. године, мошти светог Филумена поново су извађене из гроба и положене у гробницу храма Свете Тројице на Сиону. Дана 29. августа 2008. године, уочи освећења дограђеног храма Свете Фотине Самарјанке у грчком манастиру над Јаковљевим кладенцем у Самарији, мошти су свечано пренете у Сихем. Када су отворили гроб оца Филумена, из његовог мртвог тела се ширило благоуханије по читавом крају.
По сведочанству старца Елпидија, светитељевог брата близанца, отац Филумен је био човек благородне душе, који је творио добра дела свима. Често се правио јуродив и тако се скривао од људи. Исцељивао је многе Арапе и бесомучне, али је то скривао. Био је изабраник Божији и Бог га је примио.
Свештеномученик Филумен уписан је међу свете Јерусалимске Цркве дана 30. августа 2008. године. Његов спомен се прославља сваке године 29. новембра по грегоријанском календару, када Патријарх јерусалимски Теофил III, уз присуство бројних архијереја Јерусалимске Патријаршије и вјерних, служи Свету литургију у манастиру Свете Фотине Самарјанке у Сихему, где се и налази кивот са светитељевим моштима.
Софоклис и Александар су о светој вери учили још као деца од своје баке, која је била веома предана Цркви и лети је деци давала да читају Минеје. Софоклис и Александар су потицали из многодетне породице. Од тринаесторо деце, од којих је троје умрло, двојица су постали монаси.
Са 14 година (1927. године), дечаци су побегли од куће у манастир Ставровуни. Њихови родитељи су били Божији људи и то су лако примили. Када су сазнали о одласку деце у манастир, сматрали су грехом да врате кући децу која желе да се посвете Богу. Живот оба брата близанца био је свет. 1934. године браћа су отишла у Јерусалим, где су похађали гимназију Јерусалимске Цркве. Ту су се након три године замонашили, добивши имена Филумен и Елпидије. Исте године монах Филумен је рукоположен у ђаконски чин. Јеромонах Елпидије је касније прешао у Александријску Патријаршију. Након завршетка богословије 1939. године, отац Филумен је имао различита послушања у Патријаршији, а неколико година се подвизавао и у Лаври Светог Саве. У свештенички чин је рукоположен 1944. године.
Дана 26/13. октобра 1965. године, када су након 800 година боравка у Италији, мошти великог угодника Божијег, Светог Саве Освећеног коначно враћене у Свету Земљу, у манастир Светога Саве у јудејској пустињи, отац Филумен је био један од монаха коме је припала част да носи кивот са светим моштима. До 8. маја 1979. године, када је свештеномученик Филумен назначен за игумана манастира Јаковљевог кладенца у Самарији, он је био настојатељ разних грчких храмова и манастира Свете Земље – у Јерусалиму, Јафи, Рамали.
Мало пре убиства оца Филумена, група Јевреја је дошла у манастир захтевајући да уклони иконе и крстове, наводећи да им хришћански символи сметају да се моле на том, и за њих, светом месту. Настојатељ је то одбио да уради, подсетивши да је Јаковљев кладенац вековима био православна светиња, као што је то и данас. Одговорили су му претњом – да се спреми за најгоре ако не оде одатле. Узвикујући хуле, псовке и претње упућене хришћанима, отишли су.
На празник Светог апостола Матеја 1979. године, убице су упале у манастир. Оцу Филумену су секиром нанели две крстообразне ране на лицу, ископали му очи и одсекли три прста десне руке. Међутим, убиство кротког свештенослужитеља није им било довољно, оскрнавили су цркву, посекли распеће, побацали и оскрнавили свете сасуде и учинили друга богохулна дела.
У моменту када су Јевреји убили Филумена, његов брат Елпидије, који је био на Светој Гори, осетио је да се нешто унутар њега разделило (распукло) на два дела.
Дана 30. новембра 1983. године, тадашњи поглавар Јерусалимске Цркве, патријарх Диодор, у пратњи епископâ, архимандритâ, свештеникâ и монахâ, открио је мошти архимандрита Филумена. Његов ковчег је извађен из гроба на гробљу Братства Гроба Господњег на гори Сион.
Остаци оца Филумена били су нетрулежни. Омивени су, прекривени новим покровом и положени у храм Свете Тројице при грчкој богословији на Сиону, где су боравили неколико месеци, а затим су поново сахрањени на Новом сионском гробљу.
Дана 8. јануара 1985. године, мошти светог Филумена поново су извађене из гроба и положене у гробницу храма Свете Тројице на Сиону. Дана 29. августа 2008. године, уочи освећења дограђеног храма Свете Фотине Самарјанке у грчком манастиру над Јаковљевим кладенцем у Самарији, мошти су свечано пренете у Сихем. Када су отворили гроб оца Филумена, из његовог мртвог тела се ширило благоуханије по читавом крају.
По сведочанству старца Елпидија, светитељевог брата близанца, отац Филумен је био човек благородне душе, који је творио добра дела свима. Често се правио јуродив и тако се скривао од људи. Исцељивао је многе Арапе и бесомучне, али је то скривао. Био је изабраник Божији и Бог га је примио.
Свештеномученик Филумен уписан је међу свете Јерусалимске Цркве дана 30. августа 2008. године. Његов спомен се прославља сваке године 29. новембра по грегоријанском календару, када Патријарх јерусалимски Теофил III, уз присуство бројних архијереја Јерусалимске Патријаршије и вјерних, служи Свету литургију у манастиру Свете Фотине Самарјанке у Сихему, где се и налази кивот са светитељевим моштима.
