РАЗГОВАРАО САМ СА СВЕТИМ НЕКТАРИЈЕМ - ЖИВ ПОСЛЕ… СМРТИ
Антонис Лорентзос
ЖИВ ПОСЛЕ… СМРТИ
Не оскудевамо ни у наизглед безначајним успоменама. Али свака успомена без обзира на то да ли заузима мноштво страница или само једну, несумњиво представља драгоценост, јер су то она зрнца која сачињавају слику прошлости. Осим тога, упознавање са разноврсним чињеничним материјалом помаже човеку да се уживи у атмосферу тог времена, да осети његов дах.
Чика Антонис Лорентзос је имао свега девет година кад је умро свети Нектарије, али је његово сведочанство о обретењу светих моштију за нас драгоцено.
“Самог свеца се сећам прилично нејасно. Тада сам радио на Егини, у продавници оца извесне госпође Муцацу. Прошло је две-три године од свечеве смрти. Газдарица и ја се упутисмо у манастир на Владикин гроб. Тамо је растао бор, а надгробна плоча је била од стакла и био је стављен крст. Оца смо могли да видимо кроз стакло, и ја сам у страху чак одскочио у страну, уплашио сам се јер је изгледао као жив. Учинило ми се да отац спава. Тада нисам схватао да је то свети Владика. Толико година сам живео, али такве мошти нисам видео! На сваком опелу ми већ следећег дана после смрти видимо како је покојник непрепознатљив, а свети Нектарије је после две године личио на уснулог човека. Чинило ми се да ће – ево сад – да отвори очи и да почне да говори! Од тада сам често ишао код њега, трчао до гроба и целивао...
Село Вагиа, 20. мај 1988.г.
Књига: МАНОЛИС МЕЛИНОС – РАЗГОВАРАО САМ СА СВЕТИМ НЕКТАРИЈЕМ ЕГИНСКИМ –
сведочења савременика о животу и чудима св. Нектарија Егинског
Извор: Светосавље
ЖИВ ПОСЛЕ… СМРТИ
Не оскудевамо ни у наизглед безначајним успоменама. Али свака успомена без обзира на то да ли заузима мноштво страница или само једну, несумњиво представља драгоценост, јер су то она зрнца која сачињавају слику прошлости. Осим тога, упознавање са разноврсним чињеничним материјалом помаже човеку да се уживи у атмосферу тог времена, да осети његов дах.
Чика Антонис Лорентзос је имао свега девет година кад је умро свети Нектарије, али је његово сведочанство о обретењу светих моштију за нас драгоцено.
“Самог свеца се сећам прилично нејасно. Тада сам радио на Егини, у продавници оца извесне госпође Муцацу. Прошло је две-три године од свечеве смрти. Газдарица и ја се упутисмо у манастир на Владикин гроб. Тамо је растао бор, а надгробна плоча је била од стакла и био је стављен крст. Оца смо могли да видимо кроз стакло, и ја сам у страху чак одскочио у страну, уплашио сам се јер је изгледао као жив. Учинило ми се да отац спава. Тада нисам схватао да је то свети Владика. Толико година сам живео, али такве мошти нисам видео! На сваком опелу ми већ следећег дана после смрти видимо како је покојник непрепознатљив, а свети Нектарије је после две године личио на уснулог човека. Чинило ми се да ће – ево сад – да отвори очи и да почне да говори! Од тада сам често ишао код њега, трчао до гроба и целивао...
Село Вагиа, 20. мај 1988.г.
Књига: МАНОЛИС МЕЛИНОС – РАЗГОВАРАО САМ СА СВЕТИМ НЕКТАРИЈЕМ ЕГИНСКИМ –
сведочења савременика о животу и чудима св. Нектарија Егинског
Извор: Светосавље
