Старац Прокл: ИСТИНА ЈЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ


ИСТИНА ЈЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

У време Чаушескуа (средином осамдесетих година прошлог века), неки секташ је обилазио манастире и започињао расправе са оцима у манастирима. Оци су замолили некога да доведе посетиоца до испоснице у којој се подвизавао старац Прокл. Водич је секташа оставио испред старчеве капије, окренуо се и отишао. Видевши посетиоца, старац није желео да га прими на ноћење. Секташ је на то одбијање рекао да ће да преноћи испред капије, па га је старац ипак увео у испосницу, говорећи да не жели да га током ноћи растргну дивље звери, јер би онда он (старац) морао да сноси одговорност. Старац је све то рекао у шали да госта ослободи бојазни од старчеве браде и дуге косе.

Гост је старцу причао о секти, али старац се трудио да зачепи уши како не би слушао. Потом је гост старцу постављао питања и то све је трајало до 4 часа ујутро.

Секташ је био завршио два факултета у Букурешту, био је паметан човек, али је ђаво изопачио његов ум.

Старцу је рекао и следеће: „Покушавамо да на леп начин поучимо Хришћане, али ако не успемо – све ћемо их побити за једну ноћ! Од малог до великог, митрополите  - све ћемо их побити за један сат!“ Стара Прокл је одговорио, „Јадан ја! Јесте ли то од Христа научили?! Да убијате људе?!“ Гост ништа није одговорио. Најзад, старац му је рекао да је време за починак. Додао је, „Ако се веома скрушено помолиш Богородици, без хуле, сматрајући себе грешним, као што рече један Свети Отац: „Човече, ако желиш да се приближиш Богу, буди попут мрава мали, недостојан, грешан; и моли се свим срцем“.

Старац је госта замолио да изговоре заједно: „Богомајко, молим те да помогнеш души мојој, покажи ми  истину, да ме ђаво не би одвукао у пакао. Покажи ми истину – шта да верујем да бих творио вољу Божију.“

Старац је потом угасио светло, није могао да заспи, па се крстио и над гостом такође чинио крсно знамење. Гост је заспао и у дубоком сну примио откривење: „Све Свете Тајне налазе се у Православној Цркви“.

Келија старца Прокла

Сутрадан, гост је старца упитао: „Оче, шта да радим са мојим старим књигама?“. Старац га је саветовао да спали књиге и да што пре оде код свештеника. Гост је то и учинио. После је остао у контакту са старцем, и као Хришћанин одлазио је у цркву, причешћивао се, исповедао. Трудио се да помаже Цркви, причао је другима о откривењу које је доживео. Приликом друге посете Старцу, Старац му је рекао да су многи људи доживели откривење попут оног које је он доживео, и да се у књигама такође може наћи безброј сведочанстава о томе да је Истина у Православној Цркви.

Поменути човек је страдао током револуције у Румунији 1989. године као Хришћанин (старац додаје да је можда и  мученик), а не као паганин.

превод: Наташа Колунџић

Извор: otelders.org

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ СТАРАЦ ПРОКЛ РУМУНСКА ЦРКВА

 

offline