СВЕТА СОФИЈА КЛИСУРСКА (ВИДЕО)


СВЕТА СОФИЈА КЛИСУРСКА
 
 
Света Софија (Хотокуриду) из Клисуре рођена је 1883. у Трапезунту, у Понту. У браку је родила једно дете, које је са две године трагично преминуло, а две године касније изгубила је и мужа, кога су Турци одвели у тзв „радне бригаде“ из којих се није вратио.

Млада удовица је избегла у планине, где је живела подвижнички и испоснички. Софији се јавио Свети Георгије и упозорио је на предстојећи напад турских наоружаних банди. Обавестила је своје сељане, те су се сакрили и тако избегли смрт. Приликом тзв „размене становништва“ (еуфемизам за геноцид и протеривање хришћанског становништва из данашње Турске – прим.прев.) брод са грчким избеглицама се нашао у великој опасности од буре. Софија је на таласима видела Пресвету Богородицу са мноштвом анђела. Тражила је од Пресвете да се она сама удави, а да се њени сељани спасу. Пресвета Богородица је спасила све њих. Капетан није могао да поверује да су чудом избегли сигурну смрт, говорио је: „Имамо неког светитеља“, а народ је одговорио: „Софију“.

На позив Пресвете Богородице, Софија је 1927. отишла у манастир Рођења Пресвете Богородице у Клисури код Касторије, где се подвизавала скоро пола века. Ту је нашла једног врлинског јеромонаха о. Григорија, који је дошао са Свете Горе и који је упутио Софију у монашки живот. У манастиру је живела као подвижница, обучена у црну удовичку одећу, седела је у једној старој манастирској фуруни за печење хлеба, на огњишту, и мазала је лице пепелом да би сакрила лепоту. Живела је сама са Богом, пошто у манастиру није било монаха. Трпела је оштре зиме, температуре које су падале на -15 степени и велику влажност климе. Када су је саветовали да упали ватру, закукала би: „Не“! Ходала је боса, у дроњцима. Нову одећу коју јој је народ доносио делила је сиротињи. Спавала је и на другом месту, на слами испод које је држала оштро камење. Никада није прала косу нити се чешљала, тако да је њена коса постала веома тешка. Једном када је требало да склони косу са очију да би боље видела, морала је да користи маказе за шишање оваца. Упркос свему томе, од њене главе се ширио миомирис. Јела је све што је налазила: печурке, маховину, зеље, папрат, лишће са дрвећа или убуђали парадајз из туршије... Суботом и недељом је у тањир стављала једну кашику уља. Понекад је отварала конзерву са рибом, али тек пошто би се на њој ухватила велика буђ. Јела је из старог зарђалог бронзаног посуђа и од тога се није разболела. Постила је у складу и са старим и са новим календаром да не би никога саблазнила, а када су је неки прекоревали због „претеривања“, одговарала је: „Мучим своје тело“.

Ова подвижница која је била толико строга према себи, према другима је била врло блага и снисходљива. За себе није задржавала ни драхму од новца који је добијала, него је све чувала и давала онима којима је био најпотребнији. Ондашње девојчице, које су данас старице у Клисури, које су говориле грчи и влашки, волеле су њено друштво иако нису разумевале њен понтијски дијалекат. Саветовала је неудате девојке које беху застраниле са правог пута, водила је рачуна да се удају, давала им је новац у мираз од оног што је сама добијала и поверавала их покрову и заштити Мајке Божје. Говорила им је: „Пресвета Богородица вас неће изгубити“.

Софија никада никога није повредила или ражалостила. Када би приметила да је неко у проблему, пришла би му и рекла две речи, тако да други не чују, а затим је одлазила а тај човек би пошао за њом. Потом би га утешила, посаветовала, оснажила благодаћу Божјом и он је одлазио од ње као други човек. Често је говорила: „Ови су дошли код Пресвете Богородице црни, а одлазе бели“. Знала је за многе скандале са свештеницима, монасима, лаицима ... Никада никога није осуђивала, него је говорила: „Покривајте, да би вас покривао Бог“.

Волела је животиње. Имала је једног медведа, звала га је „Риђи“, који је долазио по храну и јео из њене руке, лизао јој руке и ноге у знак захвалности, а потом се враћао у шуму. Остављала је мрвице на прозорима за птичице, а оне су летеле изнад њене главе и певале док се она молила. Живела је као у рају пре пада. Разговарала је са Пресветом Богородицом и Светитељима.

Године 1967. се тешко разболела од запаљења слепог црева или од киле, тако да се од болова савила до земље. Није примила лекара, него је говорила: „Доћи ће Пресвета да ми изведе из болова“ . На рану је стављала фитиље из кандила све док рана није иструлела и од ње се проширио ужасан мирис. Тада јој се јавила Пресвета Богородица заједно са Архангелом Гаврилом и Светим Георгијем. Архангел се обратио Софији речима: „Сада ћемо те расећи“. Одговорила је: „Ја сам грешна, треба да се исповедим и причестим, а после тога да ме расечеш“. „Само једну операцију ћемо урадити“, објаснио је Архангел Софији. Интервенција је обављена, а Софија оздравила. Није се стидела да заврне блузу или хаљину и да покаже посетиоцима рез који је сам зацелио.

Преподобна Софија, „подвижница Пресвете Богородица“ како је зову, упокојила се у Гоподу 6. маја 1974. Прво ископавање њених миомирисних моштију је обављено 7. јула 1981, а 27. маја 1998. је обављено друго ископавање моштију, када је Митрополит Касторије г. Серафим пренео мошти у манастир. Званично је проглашена за светитељку 2012. у Касторији, од стране Цариградског патријарха.

Света Софија из Клисуре је глас пророка који нас све позива да се покајемо: „Да будете добри, да имате радости. Да се кајете за своје грехе, децо моја. Молите се Богу ноћу и дању, где год да идете, где год да се налазите или стојите, увек говорите: Христе мој помилуј ме. Умилним језиком говорите са Богом. Молите се Богу, Пресвета је рекла да ће бити онако како су записали изабраници Њеног Сина у Светим књигама. Све ће се догодити у своје време, по реду. Трећи рат ће бити. Биће уништене три четвртине човечанства, а спасиће се само једна четвртина. Љубав, смирење и трпљење у искушењима. Гордост је ружна ствар, баца душу у пакао“.

Пресвета Богородица јој рекла: „Говори! Говори о кратким сукњама, о отпадништву од Бога. Проповедај покајање. Немој да носе неприличне хаљине у цркву, него да се смерно облаче“. „Будите пажљиве, никако кратке рукаве, никако кратку косу да носите. Пресвета се љути. Господе Исусе Христе, помилуј свој свет, а онда и нас. Господе Исусе Христе помилуј нас.“

„Грчка ако одржи своју веру, спашће се од зла које ће доћи. Међутим, ако не одржи веру, биће уништена. Сви демони ће се устремити на њу. Доћи ће зло и раздвојити пшеницу од плеве. Јагањце од јарића. Ако се свет покаје, узећемо Цариград помоћу љубави, а ако се не покаје, узећемо га крвљу. Имајте страха Божјег. Имајте љубави. Имајте милосрђа. Видиш да сам овде већ толико година. Три демона се боре против мене: демон неверовања, демон унинија, а трећег демона се не сећам, можда је у питању човекоугодништво.“

„Моја душа гори за Христом. Бог ми не открива грехе. Само на лицима људи видим или светлост или таму. Нажалост, већина људи је тама.“

„Видео си? Чуо си? Закључај уста!“

„Благослов Божји, колико можете имајте вере у Њега. Добра дела, молим вас, добра дела, добар дух, добро просветљење (ума). Пресвета Богородица се жалости због нас. Други Христов долазак... Да се кајете, да се молите, децо моја, да говорите: Боже мој, Боже мој... Покајање за цео народ... Уста да буду затворена, да их закључате. Да ми будете добро. Благослов Аврама, Исака и Јакова, сва добра њихова да буду са вама, све Божје мелеме за душу (сва добра Божја) да имате. И руке и ноге на путу Божјем да буду. У срцу страх Божји. Ако имате страх Божји у срцу, ништа лоше вам се неће догодити. У добру пошли! До скорог сусрета! До скорог сусрета!“
 

Са грчког превела Валентина Аврамовић

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ СОФИЈА КЛИСУРСКА

 

offline