АНТИХРИСТ ЋЕ БИТИ ПРИРОДНА ПОСЛЕДИЦА ЧОВЕКОВОГ ДУХОВНОГ УСМЕРЕЊА
Разлог због којег се човечанство одриче Богочовека налази се у људима. У човеку се налази и разлог прихватања антихриста. „Ја сам дошао у име Оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити“ (Јн. 5,43). Обојица су именовани као одрицатељи Христа и примаоци антихриста, премда се о антихристу говори као о ономе који ће доћи. Одрицање Христа долази од духа човековога и тај исти дух прихвата антихриста. Они [који су се тада одрекли Христа] прибројани су онима који су прихватили антихриста, иако су своје овоземаљско путовање окончали много векова пре његовог доласка. Они су извршили његово [антихристово] највеће недело – убиство Бога. Злочин попут богоубиства није остављен за време антихриста. Налазећи се у стању непријатељства према Христу, њихов дух се самим тим налазио у јединству са антихристом, иако од њега одвојен великим временским размаком који сада досеже крај другог миленијума.
„А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, није од Бога; и то је дух Антихриста, за којега сте чули да долази, и сада је већ у свијету“ (1. Јн. 4,3), каже Богослов. Христа се одричу они које води дух антихриста. Они су у своме духу прихватили антихриста, сјединили се са њим, њему се потчинили и њему се духом поклонили, исповедајући га за свога бога. „И зато ће им Бог послати силу обмане,“ (2. Сол. 2,11), то јест - Бог ће да је допусти, „да вјерују лажи; да буду осуђени сви који не вјероваше истини, него завољеше неправду“ (2. Сол. 2,11-12). Бог је праведан у овоме суду. Овим ће да намири и оптужи и суди људскоме духу. Антихрист ће се појавити у своје предодређено време. Код већине људи његовом доласку претходиће свеопште отпадништво од Хришћанске вере. Кроз отпадништво од Христа човечанство ће себе да припреми за прихватање антихриста. Прихватиће га у своме духу. У самом настројењу људског духа појавиће се потреба, позив антихристу, наклоност према њему, као што се у некој озбиљној болести појачава жеђ за отровним напитком. Позив се изриче! У друштву се чује један заводљиви глас, исказујући преку потребу за божанством над божанствима, који ће да узвиси материјални развој и успех на један највиши ниво, који ће да донесе на земљу такво материјално благостање да ће и небо и земља да постану преизобилни за човека. Антихрист ће за човека да постане један логичан, правичан, природан резултат и духовно усмерење.
Немање истинског богопознања је једна страшна несрећа за човека, када дела Божија замени ђавољим делима. Пред Христов други долазак, када хришћанство, духовно познање и расуђивање постану изузетно ретки, појавиће се „лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране“ (Мт. 24,24). Сам антихрист ће људе изобилно да обасипа чудесима, запрепашћујући и уверавајући незнавене и телу наклоњене. Слаће им знамења са неба која ће сами да траже и за којима ће да чезну. Како каже Свети Апостол Павле, „онога је долазак по дејству сатанину са сваком силом и знацима и чудесима лажним. И са сваком пријеваром неправде међу онима који пропадају, зато што не примише љубав истине да би се спасли“ (2. Сол. 2,9-10). Видевши ова чудеса, незнавени и телу наклоњени неће застати да промисле, те због склоности свога духа ка духу чудеса, у своме слепилу сместа ће да прихвате сатанино дејство као највећу пројаву силе Божије. Антихриста ће да прихватају непромишљено и брзоплето. Људи неће увидети да његова чудеса немају благословен, разуман циљ, никакво одређено значење, да су отуђена од истине, да су глуматање лишено смисла, испуњено лажима, да су чудовишна, пакосна и бесмислена, да се упињу да запрепасте, обману и заведу чарима раскошног, испразног и будаластог дејства.
Не треба да зачуди што ће антихристова чудеса усхићено и беспоговорно да прихвате отпадници од Хришћанства – непријатељи истине и Бога. Ступивши са њим у духовни додир у једном одговарајућем тренутку, они су себе припремили за отворено, активно прихватање гласника и оруђа сатаниног, његових учења и свих његових дела. Са брижношћу и тугом потребно је напоменути да ће антихристова дејства да стварају потешкоће чак и богоизабранима. У средишту узрока антихристовог снажног утицаја на људе налазиће се паклена развраћеност и лицемерје, лукаво прикривање најужаснијег зла, у његовој необузданој и бесрамној дрскости, у плодоносној сарадњи палих духова и, најзад, у способности чињења чудеса која ће бити лажна али запањујућа. Људски ум није у стању да замисли тако злобног човека какав ће да буде антихрист. Људско срце, чак и оно грешно, није у стању да поверује да ће зло да досегне такав ниво као што ће да буде случај са антихристом. Он ће гласно да се размеће, као што су чиниле и његове претече и праобрази, називаће себе свештенослужитељем и обновитељем истинског богопознања. Неразборити хришћани ће у њему да виде представника и заштитника истинске религије и зато ће да пристану уз њега. Себе ће да прогласи и назове обећаним Месијом, а деца телесне мудрости похитаће му у сусрет, да објаве његову славу, силу и божанство – прогласиће га за бога и постаће његове присталице.
Антихрист ће себе да приказује смерним, милосрдним, врлинским и пуним љубави. Они који ће као таквом да му кличу и да му се приклоне као врховноме добру јесу они који прихватају истину палог човечанства и који се ње неће одрећи зарад јеванђелске истине.
Антихрист ће човечанству да понуди најузвишеније земаљско устројство благостања и напретка. Понудиће части, богатства, раскош, уживање, физичку удобност и насладу. Они који трагају за земаљским стварима прихватиће антихриста и назваће га својим господаром. Човечанству ће да се открива вештим лукавствима, као у позоришту, призорима запањујућих чудеса, необјашњивих савременом науком. Буром запањујућих чудеса уливаће страх и увериће ће мудре од овога света, увериће празноверне и поразиће људску ученост. Сви људи, отуђени од руковођења Светлошћу Божијом, вођени светлошћу пале природе, биће намамљени да се поклоне заводнику (Отк. 13,8).
Антихристова знамења најпре ће се налазити у ваздуху јер је то област у којој сатана углавном влада (Еф. 2,2; 6,12). Знамења ће дејствовати на чуло вида, усхићујући га и обмањујући. Созерцавајући догађаје у свету пред његов крај, Свети Јован Богослов у књизи Откривења каже за антихриста да „чињаше знамења велика, па учини да и огањ силази с неба на земљу пред људима“ (Отк. 13,13). Свето Писмо указује на ову појаву као на највише од знамења антихристових, а место овог знамења налазиће се у ваздушној области, као један величанствени призор који улива страхопоштовање. Знамења антихриста допуњаваће дејства његовог лукавог држања; већина људи биће заведена да га следе. Противнике антихриста сматраће побуњеницима, непријатељима општег добра и поретка; они ће бити излагани и прикривеном и отвореном прогону, мучењу и погубљењу.
Ови лажни духови, распослани по целоме свету, у људима ће да подстичу уопштено високо мишљење о антихристу, свеопшти занос, њему неодољиво привлачење. Свето Писмо на многобројне начине описује насилност и суровост последњег прогона Хришћана. Пресудно и недвосмислено обележје узето је за име које Свето Писмо придаје овој ужасавајућој личности називајући је звери (Отк. 13,1), баш као што је пали арханђео назван аждајом (1. Мој. 3,1; Отк. 12,3). Ова имена исправно описују оба непријатеља Божија. Један делује прикривено, други откривеније, док звер, која је слична свим зверима, у себи обједињује разне варијанте свирепости, „и звијер коју видјех бијаше слична рису, и ноге јој као у медвједа, и уста њезина као уста лава“ (Отк. 13,2), „И даде јој аждаја силу своју и пријесто свој и власт велику“ (Отк. 13,2).
На светитеље Божије спустиће се застрашујуће искушење: да би били заведени умножиће се лукавство, лицемерје и величанство прогонитеља. Префињени, домишљати, лукавошћу прикривени прогони, ограничења и неограничена власт мучитеља доводиће их у најтеже околности. Њихов мали број биће безначајан за човечанство, а њихово мишљење биће сматрано слабим и немоћним. Подносиће општи презир, мржњу, клевету и угњетавање. Сналазиће их насилна смрт. Само уз нарочиту помоћ Божанске благодати и њоме руковођени, изабраници Божији биће у стању да се одупру непријатељу Божијем, да пред њим и пред људима исповеде Господа Исуса.
Превод: Наташа Колунџић
„А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, није од Бога; и то је дух Антихриста, за којега сте чули да долази, и сада је већ у свијету“ (1. Јн. 4,3), каже Богослов. Христа се одричу они које води дух антихриста. Они су у своме духу прихватили антихриста, сјединили се са њим, њему се потчинили и њему се духом поклонили, исповедајући га за свога бога. „И зато ће им Бог послати силу обмане,“ (2. Сол. 2,11), то јест - Бог ће да је допусти, „да вјерују лажи; да буду осуђени сви који не вјероваше истини, него завољеше неправду“ (2. Сол. 2,11-12). Бог је праведан у овоме суду. Овим ће да намири и оптужи и суди људскоме духу. Антихрист ће се појавити у своје предодређено време. Код већине људи његовом доласку претходиће свеопште отпадништво од Хришћанске вере. Кроз отпадништво од Христа човечанство ће себе да припреми за прихватање антихриста. Прихватиће га у своме духу. У самом настројењу људског духа појавиће се потреба, позив антихристу, наклоност према њему, као што се у некој озбиљној болести појачава жеђ за отровним напитком. Позив се изриче! У друштву се чује један заводљиви глас, исказујући преку потребу за божанством над божанствима, који ће да узвиси материјални развој и успех на један највиши ниво, који ће да донесе на земљу такво материјално благостање да ће и небо и земља да постану преизобилни за човека. Антихрист ће за човека да постане један логичан, правичан, природан резултат и духовно усмерење.
Немање истинског богопознања је једна страшна несрећа за човека, када дела Божија замени ђавољим делима. Пред Христов други долазак, када хришћанство, духовно познање и расуђивање постану изузетно ретки, појавиће се „лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране“ (Мт. 24,24). Сам антихрист ће људе изобилно да обасипа чудесима, запрепашћујући и уверавајући незнавене и телу наклоњене. Слаће им знамења са неба која ће сами да траже и за којима ће да чезну. Како каже Свети Апостол Павле, „онога је долазак по дејству сатанину са сваком силом и знацима и чудесима лажним. И са сваком пријеваром неправде међу онима који пропадају, зато што не примише љубав истине да би се спасли“ (2. Сол. 2,9-10). Видевши ова чудеса, незнавени и телу наклоњени неће застати да промисле, те због склоности свога духа ка духу чудеса, у своме слепилу сместа ће да прихвате сатанино дејство као највећу пројаву силе Божије. Антихриста ће да прихватају непромишљено и брзоплето. Људи неће увидети да његова чудеса немају благословен, разуман циљ, никакво одређено значење, да су отуђена од истине, да су глуматање лишено смисла, испуњено лажима, да су чудовишна, пакосна и бесмислена, да се упињу да запрепасте, обману и заведу чарима раскошног, испразног и будаластог дејства.
Не треба да зачуди што ће антихристова чудеса усхићено и беспоговорно да прихвате отпадници од Хришћанства – непријатељи истине и Бога. Ступивши са њим у духовни додир у једном одговарајућем тренутку, они су себе припремили за отворено, активно прихватање гласника и оруђа сатаниног, његових учења и свих његових дела. Са брижношћу и тугом потребно је напоменути да ће антихристова дејства да стварају потешкоће чак и богоизабранима. У средишту узрока антихристовог снажног утицаја на људе налазиће се паклена развраћеност и лицемерје, лукаво прикривање најужаснијег зла, у његовој необузданој и бесрамној дрскости, у плодоносној сарадњи палих духова и, најзад, у способности чињења чудеса која ће бити лажна али запањујућа. Људски ум није у стању да замисли тако злобног човека какав ће да буде антихрист. Људско срце, чак и оно грешно, није у стању да поверује да ће зло да досегне такав ниво као што ће да буде случај са антихристом. Он ће гласно да се размеће, као што су чиниле и његове претече и праобрази, називаће себе свештенослужитељем и обновитељем истинског богопознања. Неразборити хришћани ће у њему да виде представника и заштитника истинске религије и зато ће да пристану уз њега. Себе ће да прогласи и назове обећаним Месијом, а деца телесне мудрости похитаће му у сусрет, да објаве његову славу, силу и божанство – прогласиће га за бога и постаће његове присталице.
Антихрист ће себе да приказује смерним, милосрдним, врлинским и пуним љубави. Они који ће као таквом да му кличу и да му се приклоне као врховноме добру јесу они који прихватају истину палог човечанства и који се ње неће одрећи зарад јеванђелске истине.
Антихрист ће човечанству да понуди најузвишеније земаљско устројство благостања и напретка. Понудиће части, богатства, раскош, уживање, физичку удобност и насладу. Они који трагају за земаљским стварима прихватиће антихриста и назваће га својим господаром. Човечанству ће да се открива вештим лукавствима, као у позоришту, призорима запањујућих чудеса, необјашњивих савременом науком. Буром запањујућих чудеса уливаће страх и увериће ће мудре од овога света, увериће празноверне и поразиће људску ученост. Сви људи, отуђени од руковођења Светлошћу Божијом, вођени светлошћу пале природе, биће намамљени да се поклоне заводнику (Отк. 13,8).
Антихристова знамења најпре ће се налазити у ваздуху јер је то област у којој сатана углавном влада (Еф. 2,2; 6,12). Знамења ће дејствовати на чуло вида, усхићујући га и обмањујући. Созерцавајући догађаје у свету пред његов крај, Свети Јован Богослов у књизи Откривења каже за антихриста да „чињаше знамења велика, па учини да и огањ силази с неба на земљу пред људима“ (Отк. 13,13). Свето Писмо указује на ову појаву као на највише од знамења антихристових, а место овог знамења налазиће се у ваздушној области, као један величанствени призор који улива страхопоштовање. Знамења антихриста допуњаваће дејства његовог лукавог држања; већина људи биће заведена да га следе. Противнике антихриста сматраће побуњеницима, непријатељима општег добра и поретка; они ће бити излагани и прикривеном и отвореном прогону, мучењу и погубљењу.
Ови лажни духови, распослани по целоме свету, у људима ће да подстичу уопштено високо мишљење о антихристу, свеопшти занос, њему неодољиво привлачење. Свето Писмо на многобројне начине описује насилност и суровост последњег прогона Хришћана. Пресудно и недвосмислено обележје узето је за име које Свето Писмо придаје овој ужасавајућој личности називајући је звери (Отк. 13,1), баш као што је пали арханђео назван аждајом (1. Мој. 3,1; Отк. 12,3). Ова имена исправно описују оба непријатеља Божија. Један делује прикривено, други откривеније, док звер, која је слична свим зверима, у себи обједињује разне варијанте свирепости, „и звијер коју видјех бијаше слична рису, и ноге јој као у медвједа, и уста њезина као уста лава“ (Отк. 13,2), „И даде јој аждаја силу своју и пријесто свој и власт велику“ (Отк. 13,2).
На светитеље Божије спустиће се застрашујуће искушење: да би били заведени умножиће се лукавство, лицемерје и величанство прогонитеља. Префињени, домишљати, лукавошћу прикривени прогони, ограничења и неограничена власт мучитеља доводиће их у најтеже околности. Њихов мали број биће безначајан за човечанство, а њихово мишљење биће сматрано слабим и немоћним. Подносиће општи презир, мржњу, клевету и угњетавање. Сналазиће их насилна смрт. Само уз нарочиту помоћ Божанске благодати и њоме руковођени, изабраници Божији биће у стању да се одупру непријатељу Божијем, да пред њим и пред људима исповеде Господа Исуса.
Превод: Наташа Колунџић
