ИСТОПОЛНЕ ВЕЗЕ (Константин В. Зорин)


Константин Вјачеславович Зорин
ИСТОПОЛНЕ ВЕЗЕ
 
Православна Црква оштро осуђује хомосексуализам каосмртни грех. To није нормална сексуална „оријентација“, већ оштећеност људске природе. Кад je неко старцу Пајсију Атонском поставио питање да ли хомосексуализам има наследни корен, он je ватрено рекао да нема. По његовом мишљењу содомски грех се не може приписиватиоштећености хромозома. За то су, пре свега, криви породица, неправилно васпитање и рђава навика коју човек стиче, општећи са околином.
 
Очигледно, старац Пајсије говори о ономе што медицина назива стеченим сексуалним изопаченостима. Оне су стечене и настају у току човековог полног живота. За разлику од њих, урођене сексуалне изопачености су генетски условљене и испољавају се већ са првим буђењем полне жеље. Прилично je тешко повући границу између ова два облика психосексуалних поремећаја.
 
По мишљењу познатог немачког психијатра Ернста Кречмера, полне изопачености нису условљене само ендогено (наследно, грађом, итд.) нити само психогено (притиском спољашње средине, емоционалним траумама и др.). У сваком конкретном случају треба видети колико je „хомосексуалност чврсто уткана у саму грађу тела, a колико je формирана психичким утицајем у току живота.“
 
Велики стручњак за биомедицинску етику, протопрезвитер Православне Цркве у Америци Јован Брек пише: „Тачна сразмера „природе“ и „васпитања“ - генетских утицаја и утицаја околине којима се одређује хомосексуална оријентација - још увек није утврђена. Ратоборни гејеви су склони истицању генетске компоненте како би образложили теорију урођене и неискорењиве хомосексуалности и обезбедили себи заштиту закона као једној од мањинских група - „сексуалној“. Њихови опоненти (на пример, православна психотерапеуткиња Елизабет Моберли) на прво место стављају фактор околине, посебно поремећене односе у породици.“
 
Утицај духовних, социјалних, психолошких и биолошких фактора на формирање сексуалне оријентације je несумњив. Хришћански аутори су више пута тврдили да демони подопуштењу Господа саблажњавају човека и подстичу га на противприродне пороке.
 
Такође, понекад су људи сами криви за полна претеривања и изопачења: Они, познавши правду Божију, ада који то чине заслужују смрт, не само да чине то, него и одобравају онима који то чине (Рим. 1,32).
 
Ha сексуалне жеље човека понекад утичу и гени. To индиректно доказују посматрања америчких стручњака. Међу хомосексуалцима - како мушкарцима, тако и женама - има око 70-75% леворуких. A леворукост je повезана с урођеном спецификом рада полулопти великог мозга.
 
Дакле, жеља за особом истог пола не може се објаснити искључиво природном предиспозицијом. Како тачно наводи научник Џон Ф. Харви, око половине једнојајчаних близанаца не деле хомосексуалне склоности своје једнојајчане браће. „Највише што се може рећи јесте да генетски и хормонски фактори могуутицати на хомосексуалну оријентацију, али je не предодређују. Фактори генетске предиспозиције сами по себи још увек не доводе до хомосексуалне оријентације.“
 
Ha крају ћемо цитирати одломак из брошуре протојереја Томе Хопка, коју je објавило Оделење за верско образовање Православне Цркве у Америци (1989), где он пише: „Попут свих саблазни, страсти и грехова, укључујући и оне за које се дубоко и често чини да су се неизбрисиво урезали у нашу природу услед неповољног наследног фактора,хомосексуална оријентација може бити излечена, a хомосексуалне радње се могу прекинути. To je могуће у савезу с Богом. Кад хомосексуалци-хришћани који желе да превладају своје склоности наиђу на стрпљиво саучешће и истинску љубав пријатеља и блиских... Бог им дарује победу на само Њему знан начин.“
 
Из књиге: Има ли наде за мене?,
Очев дом, Београд, 2018. године

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ ЗАКОН О ИСТОПОЛНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА КОНСТАНТИН ВЈАЧЕСЛАВОВИЧ ЗОРИН

 

offline