ЦРНА ГОРА: УСВОЈЕНЕ ИЗМЈЕНЕ ЗАКОНА О СЛОБОДИ ВЈЕРОИСПОВИЈЕСТИ

Скупштина Црне Горе усвојила је рано јутрос, 29. децембра 2020. љета Господњег, измјене и допуне Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.

Фото: Скупштина Црне Горе
Посланици су аплаузима пропратили усвајање измјена и допуна Закона о слободи вјероисповијести, чије је доношење покушала да опструира садашња опозиција, која је 27. децембра прошле године и донијела спорни закон као тадашња парламентарна већина.
 
Наиме, послије паузе која је дата да би се утврдиле промјене мандата у коалицији Црно на бијело, предсједник Скупштине Алекса Бечић обавијeстио је посланике да је Државна изборна комисија (ДИК) саопштила да није у могућности да достави извјештај о верификацији мандата јер није добио потребан број гласова чланова ДИК-а (пет против, четири за и један уздржан). Такав покушај опструкције од стране ДИК-а Бечић је оцијенио као нешто што историја црногорског, европског и свјетског парламентаризма не памти, истичући да члан 104 Закона о избору посланика и одборника дефинише и такве ситуације те да ако посланик поднесе оставку, мандат добија сљедећи на изборној листи. Овим су створени услови за наставак сједнице и изгласавање измјена и допуна Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.
 
За измјене Закона о слободи вјероисповијести гласао је 41 посланик владајуће већине.
 
Послије усвајања измјена Закона о слободи вјероисповијести у Скупштини Црне Горе, премијер Здравко Кривокапић на Твитеру је написао да је то побједа правне државе, али и народа који је ту државу бранио на улици пуних 12 мјесеци.
 
“Вечерас је држава рукама тог народа у Скупштини и одбрањена. Упркос опструкцијама, кршењу Устава и закона ове земље од стране опозиције, Скупштина ЦГ вечерас је усвојила измјене Закона о слободи вјероисповијести. Тако је, након годину дана, исправљена неправда, коју је бивши режим хтио да учини нарочито према СПЦ, третирајући је као осталу имовину ЦГ, коју је крчмио три деценије. Сада су све вјерске заједнице, без изузетка, једнаке пред законом”, поручио је премијер Кривокапић.
 

Министар правде, људских и мањинских права Владимир Лепосавић, као предлагач, претходно је у обраћању посланицима казао да су измјене Закона о слободи вјероисповјести прошле 365 дана дебате, током које су плебисцитарно подржане од више стотина хиљада грађана Црне Горе.
 
Став да су понуђене измјене, начин предлагања и изгласавања Предлога измјена закона већ историјски препознати фактори друштвених промјена на боље, изнио је уочи засједња Скупштине у име Митрополије црногорско-приморске и епархија Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори, на сједници Одбора за људска права и слободе, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије. “Tај невиђени плебисцит и та и толика јавност, и дуго трајање процеса, и укључење у тај процес и оних актера који ни не припадају вјерским заједницама, декларисаних агностика и атеиста, то је заиста по суду Цркве којој припадам, донијело један нови квалитет у друштву у коме живимо. Српска православна црква и све њене епархије у Црној Гори сматрају да смо измјеном овога Закона дошли до напретка, јер су уклоњене имовинско-правне теме из законског текста”, нагласио је, и додао да је дошло до појашњења и да су постале јасније и разговјетније ставке евиденције и регистрације, као цивилизацијских института укупног људског права.
 

Отац Гојко је рекао да као и у вријеме књажевине Црне Горе и у вријеме краљевине Црне Горе, СПЦ, њене епархије, свештенство и рад, подлежу законима државе Црне Горе, али је нагласио да црквена имовина свакако није државна. Поновио је да је Црква, ма колико парадоксално звучало, одбранила Устав и секуларност државе: “Ми смо Црква и ми смо људи само ако смо у заједници са другима, а наше међусобне односе ваљда регулишу Устав и закони. И данас са радошћу констатујемо да желимо да будемо, не само поданици државе, не само уписани у катастар, него да хоћемо да будемо у јединственој евиденцији цркава и вјерских заједница државе Црне Горе”, нагласио је  отац Гојко Перовић, подсјетивши да су темеље и законодавне и судске и извршне власти у нововјековној Црној Гори доносили свештеници Митрополије.
 
Весна Девић
 
Фото: Скупштина Црне Горе

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

ЦРНА ГОРА ЗАКОН О СЛОБОДИ ВЈЕРОИСПОВИЈЕСТИ СКУПШТИНА МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО ПРИМОРСКА НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ