(Најава РТРС, 20.00 ) У Новом Саду обиљежавање 27 година од "Олује"

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ - ДАН СЕЋАЊА НА СТРАДАЊЕ У АКЦИЈИ "ОЛУЈА"

Централна државна манифестација посвећена обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олујаˮ, биће одржана данас, 4. августа 2022. године у Новом Саду са почетком у 20 часова. Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије служиће помен свим жртвама страдалим у „војно-полицијскојˮ операцији „Олујаˮ, најавила је Информативна служба Епархије бачке.

"Олуја" је до данас остала злочин без казне у којем су жртве биле цивили, стари и немоћни. Готово половина погинулих или несталих Срба у "Олуји" - коју су спровеле хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а, а у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и такозване Армије БиХ - била је старија од 60 година, више од половине били су цивили, а уништено је 25.000 кућа, те на хиљаде радњи и трговина.

Међу жртвама су биле 544 жене, од којих су око четири петине биле особе старије од 60 година. У најтежем злочину "Олује", хрватски "мигови" су 7. августа бомбардовали колону српских избеглица на Петровачкој цести, када је за два минута убијено деветоро цивила, а међу њима четворо деце старе од шест до 13 година.

До агресије на Републику Српску Крајину дошло је упркос чињеници да се та област налазила под заштитом УН, као и да су представници РСК у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу. Према подацима "Веритаса", од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина нешто више од 950 лица, док се на евиденцији несталих још води више од 890 особа, међу којима више од 630 цивила, од чега више од 300 жена. У операцији "Олуја" учествовало је 138.500 припадника Хрватске војске, МУП-а и ХВО-а. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.



У акцији "Маестрал", која је била продужетак "Олује", хрватске оружане снаге, у садејству са Петим корпусом такозване Армије БиХ, убиле су 655 и прогнале око 125.000 српских становника са подручја 13 општина у БиХ. Одлука о почетку акције "Олуја" донесена је на Брионима 31. јула 1995. године, а на предлог тадашњег команданта сектора "Југ" хрватског генерала Анте Готовине. На том састанку у Титовој вили на Брионима председник Хрватске Фрањо Туђман јасно је дефинисао циљ операције, поручивши да треба нанети "такве ударце Србима да практично нестану са ових простора". У првостепеној пресуди Хашког трибунала у априлу 2011. године било је оцњено да је "Олуја" била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим председником Туђманом, чији је циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима. Трибунал је другостепену пресуду донео 17. новембра 2012. године и ослободио кривице хрватске генерале Готовину и Маркача. Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995. године, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Жалбено веће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нису негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди. Док Србија и Република Српска буду туговале за жртвама "Олује", у Хрватској ће бити организована велика прослава датума који обележавају као Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља.
 
Извор: Информативна служба Епархије бачке и СРНА

 

ДАН СЈЕЋАЊА СТРАДАЊЕ СРБА ПРОГОН СРБА ОЛУЈА НАЈАВА

 

offline