ПЕТ СЕСТАРА ЖИВИ СКОРО МОНАШКИМ ЖИВОТОМ У ОПУСТЕЛОМ СЕЛУ


Сестре Зарић Брчко ФОТО: АВАЗ / РАС СРБИЈА
Сестре Зарић из села Мртвица код Брчког, Петра, Стоја, Гоја, Аница и Живана, иако су већ добрано загазиле у осму и девету деценију живота, никад се нису удавале и цео живот посветиле су родитељима и мукотрпном раду у заједничком домаћинству. Функционирају попут некадашње породичне задруге у којој се тачно зна ко шта ради на имању.

А на свом имању обрађују земљу, узгајају стоку и свакодневно, од јутра до вечери, обављају бројне, с правом можемо рећи, мушке послове.

Велика журба

Њихови покојни родитељи Јово и Спасенија изродили су тринаестеро деце. Мушка деца рано су умирала. Две сестре су се удале, а пет њих, као пет вирџина, остало је с родитељима, да им помажу у свакодневним сеоским пословима и да им замене мушку децу, пише Аваз.



Тачно се зна ко шта ради на имању

Новинарска екипа их је посетила у време сетве кукуруза. Биле су у великој журби и у послу. Једна сестра поправљала је оронули зид на старој породичној кући, две су припремале семе за јетву. Скоро да је немогуће окупити их на једном месту, ни ради фотографисања. Кажу да возе и трактор, обављају многе тешке послове.
Једино су ангажовале комшију да им сејачицом засеје кукуруз. Жале се да не могу пронаћи радну снагу за неке веће послове на имању.
Села опустела, млади отишли за бољим животом. Моле новинаре да их не фотографишу, тако “накарадне”, јер немају оне много времена ни за причу, а ни за улепшавање.

Пуно срце

Сестре Зарић, искрено и из душе, кажу да им је пуно срце што су остале с родитељима и да би поново, када би морале бирати, одабрале овакав, скоро па монашки живот. На свом имању имају много стоке, оваца, свиња, живине, али не плаше се никаквог тежачког посла.
Обрађују око 80 дунума земље, по потреби узимају земљиште и под закуп. Треба осигурати храну за стоку.
Једна од сестра поправљала оронули зид на старој породичној кући.



– Имамо деветнаест грла марве, двадесетак оваца. Узимамо земљу и у Корају под закуп. Здравље нас још добро служи. Зимус смо се плашиле грипе, али нас је и она заобишла. Устајемо рано, око шест сати, и радимо до девет навече, када обично вечерамо и договарамо се за сутрашњи дан. Да нам није недеље и празника, давно бисмо поцркале од рада – каже Стоја Зарић (79) док спретно истреса семе кукуруза из једне у другу врећу и припрема се за одлазак на њиву.

Овако нам је суђено од Бога

Од Бога је, ваљда, суђено да останемо неудате и да живимо у заједничком домаћинству, нас пет сестара. Док нас здравље служи, ми ћемо да радимо и да трајемо, кажу сестре Зарић, о којима њихове комшије и мештани Мртвице имају само речи хвале.

Од мајчине смрти 2007. године не гледају ТВ

Мајка Спасенија поживела им је скоро до стоте године. Умрла је 2007. и недостајало јој је само четири месеца да напуни стоту. Од мајчине смрти, кажу, носе црнину, не гледају телевизијски програм, не слушају радио. Немају оне времена за такав луксуз. Отац Јово умро је у 92. години.

Извор: Блиц/Аваз
 

 

МРТИЦА

 

offline