Горњоцрњеловачка

Сједиште пароха:
Горње Црњелово
Адреса пароха:
Горње Црњелово 003, 76328 Црњелово
Контакт:
моб: +387 65 719-117; тел: +387 55 301-801;
e-mail: radmiloradovic@gmail.com
Адреса интернет презентације:
www.crnjelovo.org
Парох:
Радмило Радовић, протонамјесник
 
О парохији
Горњоцрњеловачку парохију чине село Горње Црњелово и дио села Доње Црњелово. Парохија црњеловачка, као засебна, формирана је 1862. године, а Црквена општина 1890. године. До 1978. године у Црњелову је постојала једна парохија, а од 1978. године формиране су двије парохије: Прва и Друга црњеловачка које су биле у оквиру Црквене општине Црњелово, при храму Вазнесења Господњег. Од 2000. године Црњеловачка прва парохија преименована је у Горњоцрњеловачку парохију и она је остала у оквиру Црквене општине Горње Црњелово, при храму Вазнесења Господњег, а Црњеловачка друга парохија преименована је у Доњоцрњеловачку парохију, у оквиру Црквене општине Доње Црњелово, при новосаграђеном храму Рођења Пресвете Богородице.
Аграрном реформом од 1946. године Црквеној општини у Црњелову одузет је велики дио земљишта у корист Мјесног народног одбора у Црњелову.
 
Парохијски храм
Храм Вазнесења Господњег у Горњем Црњелову. На основу података у Љетопису храма Вазнесења Господњег у Црњелову видимо да је свештеник Петар Михајловић 1874/75. године испословао ферман од султана Абдул Азиза да се подигне храм у Црњелову. Међутим, подизање храма омела је „Бијељинска буна“ 1876. године у којој је активно учествовао и сам свештеник Петар Михајловић са својим парохијанима. Током буне дошло је до избјеглиштва мјештана Црњелова у Србију и Срем, одакле су се вратили тек након Берлинског конгреса 1878. године. Помиње се да су по повратку на своја огњишта подигли 1884. године цркву од шепера.
Данашњи храм подигнут је 1889/90. године, након што је 1888. године Бечка дворска канцеларија одобрила молбу за градњу храма. Као знак захвалности за то постављена је плоча у храму са натписом: „У славу свете, јединосуштне и нераздјелне Тројице саграђена је ова света црква Вознесенија Господњег за владе Његовог величанства цара и краља Франца Јосифа I трудом и трошком српског православног народа црњеловског 1890. године“. Храм је изграђен од властитих средстава мјештана Црњелова и налази се у центру села, односно на граници између Горњег и Доњег Црњелова. Градитељи храма били су архитекта Георгијано, познати градитељ цркава у Далмацији, и његов помоћник по имену Гвардијан, Италијан поријеклом из Болоње.
Храм је освештао митрополит зворничко-тузлански Дионисије II Илијевић на празник Успења Пресвете Богородице 15/28. августа 1890. године и посветио га Вазнесењу Господњем. Иконостас у барокном стилу израђен је у Новом Саду. Није познат мајстор који га је израдио, као што није познато ни ко је аутор икона на њему које су, такође, урађене у барокном стилу. Нови иконостас од храстовине даровао је 2015. године Златко Крбањевић из Горњег Црњелова. Иконостас одликује богат дуборез, а израдили су га Радосав Савић - столар из Чађавице и Момчило Вуковић - дуборезац из Патковаче. Иконе су рађене у византијском стилу, а живописали су их: Драган Живковић из Крагујевца, Радош Васић из Смедерева и Бојан Живић - Милић из Београда. Исти иконописци живописали су олтарски дио храма 2014. године у византијском стилу.
Године 1932. након изливања ријеке Саве храм је био потопљен и то је изазвало знатна оштећења, проузрокована великом влагом која се попела у висини од три метра на зидовима храма.
Храм је у својој историји неколико пута обнављан: 1936. године, затим од 1948. до 1961. рађена је изолација храма, кровна конструкција и иконостас. Године 1964. храм је обновљен споља, јер је постојећи малтер отпао усљед влаге, која је проузрокована поплавом из 1932. године. У присуству епископа зворничко-тузланског Лонгина Томића била је прослава поводом обнове храма 30. августа 1964. године. На овој свечаности кумовао је Петар Крсмановић из Горњег Црњелова.
Другог септембра 1990. године обновљени храм освештао је епископ зворничко-тузлански г. Василије, а поводом прославе његове стогодишњице постојања. Кумови на овој свечаности били су Радивоје и Стана Кокановић из Горњег Црњелова. Током 2003. године рестаурацију иконостаса извршио је Ненад Дринић из Бијељине. Године 2008. започела је генерална обнова храма и извршено је пресијецање темеља храма и уградња хидроизолације постављањем хио-мастер шина, ради потпуне заштите храма од продирања капиларне влаге. Радове је извела Компанија „ХИО“ из Новог Сада. Затим су 2010. године замијењени стари дрвени прозори новим алуминијумским, а 2011. комплетан храм је прекривен новим алуминијумским лимом, а радове је извео Радан Ђокић из Тријешнице. Године 2013. извршено је комплетно малтерисање унутрашњих зидова храма након уклањања старог малтера који је био изложен дугогодишњем утицају капиларне влаге. Радове је извео Иван Гојчиновић из Братунца.
 
Матичне књиге
У љетопису храма записано је да су матичне књиге почеле да се воде 1895. године, али нису сачуване. До данас су сачуване сљедеће књиге: рођених и крштених од 1935. године (недостају: 1939-1940, 1950-1955), вјечаних од 1898. године (недостаје период 1948-1955) и умрлих од 1956. године.  Јануара 1949. године, по наређењу Среског народног одбора, одузет је од парохијског свештеника већи број матичних књига, које су дате на располагање Матичном уреду у Црњелову. Дио тих књига враћен је Црквеној општини.