Филијални храмови
Храм Рођења Светог Јована Крститеља у селу Божићи – Равна Њива код Скелана. Храм је димензија 14х8 метара. Градња храма почела је у августу 2011. године. Темеље храма освештао је епископ зворничко-тузлански г. Василије 07. јула 2012. године. Градња храма завршена је 2012. године. Храм је освештао 07. јула 2014. године по благослову епископа зворничко-тузланског г. Хризостома умировљени епископ средњоевропски г. Константин.
Храм Светога пророка Илије у селу Крнићи. Градња првобитног храма почела је 1760. године, а постојећег 1913. године, када су темеље освештали свештеници Тодор Марковић, Радован Блажић и Драгутин Јоловић. Данашњи храм је саграђен од камена старога храма. Након завршене градње храм је освештао митрополит зворничко-тузлански Иларион Радонић 1921. године. Иконостас је из манастира Раковице код Београда, а израдио га је, као и иконе, монах Наум Андрић 1939. године.
Предање каже да је прије садашњг храма ту била мала црквица, шиндром покривена. Срби су је донијели када је Карађорђе протјерао Турке из Ужичке нахије. Порушена је 1913. и на њеним темељима је саграђен постојећи храм.
Данашњи храм обнављан је у вријеме свештеника Тихомира Митровића. У страшном невремену, које је задесило овај крај 1973. године, храм је незнатно оштећен. Генерална обнова храма услиједила је током 2007. и 2009. године, уз помоћ Јовише Петровића из Крнића. 
Храм Успења Пресвете Богородице у Височнику. Градња постојећег храма почела је 1938. године. Темеље је освештао 1938. године свештеник Симо Ђукић. Храм је освештао епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ 09. августа 1939. године.
Иконостас и иконе непознатог аутора приложили су вјерници 1975. године. Храм је оскрнавила 16. јануара 1993. године муслиманска војска из Сребренице. Исти је обновљен 2003. године.
Првобитни храм био је у селу Добричеву и датирао је из 13. вијека. Зидан је у вријеме грађења манастира Раче код Бајине Баште. О овој цркви писао је турски путописац Евлија Челебија, а касније др Чедо Марјановић, Ј. Игумановић и Д. Петровић. Иво Андрић у свом спису „Осатичани“ у књизи „Знакови поред пута“, помиње овај храм. Мала црква са звоником донесена је на Височник 1786. године. Била је то дрвена црквица покривена шиндром. Потрајала је све до 1913. године, а обнављана је за вријеме свештеника Драге Драгичевића. На темељима овога храма подигнут је данашњи храм. 
Храм Преображења Господњег у селу Прибојевићи. Градња храма почела је 1928. године за вријеме проте Теодора Марковића - Гођевца. Након завршених радова храм је 1929. године освештао надлежни архијереј Нектарије Круљ. Приликом градње храма брат проте Теодора, индустријалац из Београда, поклонио је мало звоно за храм, а велико је поклонио краљ Александар са супругом за здравље своје дјеце. У току Другог свјетског рата храм је претрпио знатна оштећења, а из њега је однесено све што се могло однијети. Када је на парохију дошао свештеник Тихомир Митровић 1956. године храм је био без одежди и без свих других црквених ствари, потребних за богослужења.
Храм је обнављан неколико пута. Прво је 1960. године урађен под у храму, да би након оштећења у великом невремену 1976. године биле извршене поправке на комплетном храму. Тада је замијењен цријеп, постављени су крстови и постакљени прозори, а уведена је и струја у храм. Током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992-1995) муслиманске снаге из Сребренице запалиле су храм 1992. године. Том приликом страдале су иконе и иконостас, запаљен је звоник и оба звона су пала на земљу и оштетила се. Током 1994. године звона су однесена у Београд ради поправке. Након извршене поправке, звона су враћена. Према пројекту инжењера Милића из Прибојевића, извршена је генерална обнова храма од 1998. до 2005. године. 
Храм Светог великомученика Димитрија у селу Црвица. Градња храма почела је 1910. године према пројекту који је израдио Јозеф Цвилингер 1908. године. Темеље је освештао митрополит дабробосански Евгеније Летица 1910. године. Након завршених радова храм је освештао 1911. године исти митрополит.
Стари иконостас је поклон манастира Каоне, а његова старост је око 150 година. Направљен је од липовог дрвета и постављен је 2000. године. О аутору икона нема података, мада нека сазнања говоре да се подаци могу пронаћи у Заводу за заштиту споменика културе у Краљеву.
Предање каже да је прије садашњг храма ту била мала црквица, шиндром покривена. Срби су је донијели када је Карађорђе протјерао Турке из Ужичке нахије. Порушена је 1913. и на њеним темељима је саграђен постојећи храм.
Данашњи храм обнављан је у вријеме свештеника Тихомира Митровића. У страшном невремену, које је задесило овај крај 1973. године, храм је незнатно оштећен. Генерална обнова храма услиједила је током 2007. и 2009. године, уз помоћ Јовише Петровића из Крнића.
Храм Успења Пресвете Богородице у Височнику. Градња постојећег храма почела је 1938. године. Темеље је освештао 1938. године свештеник Симо Ђукић. Храм је освештао епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ 09. августа 1939. године.
Иконостас и иконе непознатог аутора приложили су вјерници 1975. године. Храм је оскрнавила 16. јануара 1993. године муслиманска војска из Сребренице. Исти је обновљен 2003. године.
Првобитни храм био је у селу Добричеву и датирао је из 13. вијека. Зидан је у вријеме грађења манастира Раче код Бајине Баште. О овој цркви писао је турски путописац Евлија Челебија, а касније др Чедо Марјановић, Ј. Игумановић и Д. Петровић. Иво Андрић у свом спису „Осатичани“ у књизи „Знакови поред пута“, помиње овај храм. Мала црква са звоником донесена је на Височник 1786. године. Била је то дрвена црквица покривена шиндром. Потрајала је све до 1913. године, а обнављана је за вријеме свештеника Драге Драгичевића. На темељима овога храма подигнут је данашњи храм.
Храм је обнављан неколико пута. Прво је 1960. године урађен под у храму, да би након оштећења у великом невремену 1976. године биле извршене поправке на комплетном храму. Тада је замијењен цријеп, постављени су крстови и постакљени прозори, а уведена је и струја у храм. Током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992-1995) муслиманске снаге из Сребренице запалиле су храм 1992. године. Том приликом страдале су иконе и иконостас, запаљен је звоник и оба звона су пала на земљу и оштетила се. Током 1994. године звона су однесена у Београд ради поправке. Након извршене поправке, звона су враћена. Према пројекту инжењера Милића из Прибојевића, извршена је генерална обнова храма од 1998. до 2005. године.
Храм Светог великомученика Димитрија у селу Црвица. Градња храма почела је 1910. године према пројекту који је израдио Јозеф Цвилингер 1908. године. Темеље је освештао митрополит дабробосански Евгеније Летица 1910. године. Након завршених радова храм је освештао 1911. године исти митрополит.
Стари иконостас је поклон манастира Каоне, а његова старост је око 150 година. Направљен је од липовог дрвета и постављен је 2000. године. О аутору икона нема података, мада нека сазнања говоре да се подаци могу пронаћи у Заводу за заштиту споменика културе у Краљеву.
