Копривљанска

Сједиште пароха:
Копривна
Адреса пароха:
Центар 52, 74489 Копривна
Контакт:
моб: +387 65 881-206; тел: +387 53 878-171;
е-mail: jadranko.st@gmail.com
Парох:
Јадранко Стојановић, протојереј
 
О парохији
Копривљанску парохију чине села Копривна и Копривнска Требава.
 
Парохијски храм
Храм Вазнесења Господњег у Копривни. Храм је димензија 14х7 метара. Градња храма почела је 1870. године, а завршена 1874. године. Не зна се када и ко је освештао храм. О градњи храма сачувано је предање које каже: храм је подигнут у вријеме турске владавине, те је прије почетка изградње затражена дозвола од турских власти. Турци су дозволили да се храм подигне, али према њиховим условима: храм да буде до пола укопан у земљу, да би га увијек вода плавила, јер поред храма протиче поток, да има велика и висока улазна врата да би коњаник могао ући на коњу у њу и да храм буде величине једне телеће коже. Тадашњи кнез села Стајо Стајић, на своју одговорност, наредио је радницима да се не придржавају правила турских власти, а да ће он сам сносити казну. Када су Турци дошли, а црква била већ у изградњи, нису је срушили, већ су кнеза Стају одвели у тамницу. Прича се да је сеоски кнез био маленог раста, али пркосан и поносан. Турци су га везали у букагије у којима су му од хладноће „отпале“ ноге до кољена. Када је пуштен из тамнице, поживио је још неколико мјесеци и дочекао је да присуствује светој литургији у новоме храму. Умро је 1883. године. Овај храм је најстарији храм на Требави, а други по старини у Посавини.
Током 2010. године излио се оближњи поток Велика ријека и поплављен је храм. Вода у храму достигла је висину од 20 cm и тада је оштећен живопис и инвентар од дрвета.
Иконостас од бијелог аранђеловачког камена израдио је Ибро Грабовица из Модриче. Иконе на иконостасу живописао је монах Павле Калањ из манастира Прасквице у Црној Гори. Живопис у храму радио је Гојко Ристановић из Београда 1997/98. године. Храм и порта генерално су обновљени од 2010. до 2012. године. Након обнове храм је освештао 28. јула 2012. године надлежни архијереј г. Василије.
 
Матичне књиге
Парохијске матичне књиге: а) рођених и крштених датирају од 1897. године; б) књига вјенчаних датира од 1914. године; и в) књига умрлих од 1897. године. Недостају подаци – књиге: а) рођених и крштених за период од 1935. до 1956. године; б) вјенчаних од 1935. до 1957. године; и в) умрлих од 1946. до 1957. године. Матице су својевремено одузете од стране комунистичке власти и зато не постоје подаци за наведене периоде. У посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату (1992-1995) матице су изгоријеле у станици полиције у Модричи.