Филијални храмови

Храм Светог апостола и јеванђелиста Марка у Малом Прњавору. Храм је димензија 12,10x5,50 метара. Градња храма почела је 05. јула 1989. године према пројекту архитекте Саве Кривокапића из Добоја. Темеље храма освештао је 15. октобра 1989. године епископ зворничко-тузлански г. Василије. Кумови темеља били су Никола Нешић и Чедо Јондић из Малог Прњавора. Градња храма завршена је 1990. године, а 13. октобра исте године храм је освештао надлежни архијереј г. Василије. Кум храма био је Никола Нешић са породицом.

Иконостас су израдили Цвјетко и Милан Гојковић из Кладара. Иконе на иконостасу живописао је Александар Васиљевић из Добоја. 
 
Храм Свете великомученице Марине – Огњене Марије у Зарјечи. Храм је димензија 13,60x6,90 метара. Градња храма почела је 18. октобра 2003. године. Темеље храма освештао је 30. јула 2006. године епископ зворничко-тузлански г. Василије. Кумови темеља били су Бранислав Ђокић и Срето Милетић из Велике Буковице. Градња храма завршена је 2007. године, а 22. јула исте године храм је освештао надлежни архијереј г. Василије. Кум храма био је Рајко Стокић из Зарјече.
Иконостас од ораховине израдио је столар Живко Вуковић из Шњеготине код Челинца. Иконе на иконостасу живописао је Горан Пешић из Чачка. Живописање храма започео је Горан Пешић из Чачка 12. децембра 2009. године.
 
 
Храм Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Торинама. Градња храма почела је 09. априла 1990. године према пројекту архитекте Саве Кривокапића из Добоја. Темеље храма освештао је 22. маја 1991. године епископ зворничко-тузлански г. Василије. Кум темеља био је Остоја Матић из Руданке. Грађевински радови на храму завршени су 2001. године, а 22. маја исте године храм је освештао надлежни архијереј г. Василије. Кум храма био је Радивоје Матић из Торина.
Иконостас од храстовине израдила су браћа Драго и Богдан Петковић из Чечаве. Иконе на иконостасу живописао је Александар Васиљевић из Добоја.