Грачаничка

Сједиште пароха:
Грачаница
Адреса пароха:
Ул. Алије Изетбеговића ц/13, 75320 Грачаница
Контакт:
моб: +387 65 026-472; тел: +387 35 703-898;
e-mail: јovicalazarevic82@gmail.com
Парох:
Јовица Лазаревић, јереј
 
О парохији
Грачаничку парохију чине Грачаница и села: Лендићи, Горња Лохиња, Доња Лохиња, Текућица и Суво Поље.
 
Парохијски храм
Храм Вазнесења Господњег у Грачаници. Постојећи храм у Грачаници није први који је подигнут. Црквени живот у овом мјесту далеко је старији. Зна се за мјесто Црквина на 6 km од Грачанице према Добоју, у муслиманском селу Стјепанпоље. На овој локацији налазили су се, почетком двадесетог вијека, темељи цркве на једном брежуљку.
Поуздан податак о црквеном животу у Грачаници потиче из 1656. године, када се она помиње у једном рукопису Српског ученог друштва. То је адресар Пећке патријаршије кориштен за расписе. Сљедећи помен Грачанице јесте 1818. године, када се помиње поп Никола. У то вријеме богослужења су вршена у ћелији на гробљу, а сматра се да су је Турци порушили. Године 1830. тадашњи свештеник поп Коста Симић, отац Александра Симића, касније администратора митрополије, поклонио је Српској општини своју кућу за ћелију. У том објекту била је и школа. Када је постала недовољна за вјерске потребе православног живља, парохијанка Анђа Ковачевица поклонила је своју кућу и земљиште за градњу нове цркве. Срби у Грачаници се 1853. године обрате султану ради добијања дозволе за градњу храма, а султан то одобри својим ферманом. Након добијене дозволе градња је почела 1856. године, а завршени храм освештао је 1858. године зворнички митрополит Агатангел. У овом храму богослужења су вршена све до 1920. године, када је храм порушен због дотрајалости. Одмах је наредне 1921. године почела градња данашњег храма, у чијој изградњи су учествовали и локални муслимани. Овај храм површине је 210 m². Након завршене градње храм је освештао 30. августа 1926. године епископ шабачки Михајло, администратор митрополије Зворничко-тузланске. Саслуживало је 20 свештеника, а окупило је се, према изворима, око 10000 вјерника.
Током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992-1995) са храма је скинут кровни покривач, а унутрашњост храма је оштећена, иконе и иконостас су ишарани и оскрнављени исцртаним исламским симболима. Обнова храма почела је након рата, а обновљени храм освештао је епископ зворничко-тузлански г. Василије.
Храм је живописао Димитрије Риђички из Новог Сада. Не зна се ко је израдио иконостас, као ни иконе на њему.
 
Матичне књиге
Старе парохијске матичне књиге предате су 24. августа 2010. године у Архив епархије Зворничко-тузланске: а) рођених и крштених (1913-1935, 1935-1940); б) вјенчаних (1920-1946, 1956-1992); в) умрлих (1897-1919, 1920-1935, 1935-1946, 1956-1986). Нове парохијске матичне књиге воде се од 2010. године.
Поред матичних књига у Архив епархије Зворничко-тузланске предати су и: Домовник из 1890. године, те Домовник бр. 2 и бр. 4 из 1931. године.