Обудовац - Храм Рођења Пресвете Богородице 1. парохија


Сједиште пароха:
Обудовац

Адреса пароха:
Обудовац  бб, 76 235 Обудовац

Контакт:
моб: +387 65 970-086
тел: +387 54 643-718
e-mail: [email protected]
e-mail: [email protected]


Парох:
Драган Тодоровић, протојереј-ставрофор

Ђакон:
Јован Рикановић


 
О парохији

 
Обудовачку 1. парохију чини дио села Обудовца, и то засеоци: Центар, Керези, Шираја, Браница и Церово Поље.

Филијални храмови у Баткуши и Брвнику су у оквиру 2. парохије
 

Парохијски храм

 
Храм Рођења Пресвете Богородице у Обудовцу
 
У својој основи то је тробродна базилика димензија 37х22 метра. Градња храма почела је 01. септембра 1864. године и њоме је руководио протомајстор и архитекта Таса из Охрида са својих педесет мајстора.

Темеље је освештао митрополит зворничко-тузлански Дионисије I.

Након завршене градње храм је освештао 14. октобра 1882. године митрополит зворничко-тузлански Дионисије II Илијевић. Том приликом храму је кумовао Мићо Стојшић из Доњег Жабара, а „прикумак“ је био Марко Баћић из Брвника.

Дозвола за градњу добијена је од султана у Цариграду, а утемељење и послове градње контролисали су паше и везири умирућег Османског царства. Осамнаест околних села градило је здање, улажући огромне напоре да прибави и превезе потребне количине камена, опеке и дрвене грађе која је била поклон манастира Возућа. Камен су довозили из рудника званог Опежа код Модриче. Новац је прикупљан по цијелом Османлијском царству, а чак се ишло и до Русије да би се прикупио потребан новац. Помиње се у изворима цифра од 16000 прикупљених „ћесарских“ дуката.

Прије овога храма у Обудовцу је била црква, која је пренесена из Слатине 1780. године, покривена 1818. године, а спалили су је Турци 1858. године. Слатина је била центар духовности у XVIII вијеку. Ову цркву су Турци запалили као одмазду према српским устаницима, те су Срби њене остатке пренијели у Обудовац 1780. године. У Обудовцу овај храм је потрајао до 1858. године, када је спаљен за вријеме Протине буне (поп-Јовичина буна). На мјесту овога храма данас је, сјеверно од постојећег, подигнута спомен-црква брвнара.

Аустроугарска војска је 1917. године са данашњег храма скинула бакар и три звона тежине 1.200 kg, 800 kg и 330 kg.

Током Одбрамбено-отаџбинског рата 1993. године храм је гранатирала из правца Орашја хрватска војска и том приликом на храму је погођен сјеверни зид и кров храма.

Храм је обнављан неколико пута: прво је покривен бакром и стављен је нови иконостас (1937-1949); затим је препокривен и омалтерисан (1997-2000) и унутрашња реконструкција храма почела је 2012. године.

Иконостас, висине 19,5 метара, од храстовине израдио је Јосип Лазар из Брчког, а према нацрту Романа Петровића из Сарајева. Иконостас има 24 иконе, а сви ликови су у природној величини. Иконе је живописао од 1937. до 1940. године Роман Петровић из Сарајева.

Иконе са старог иконостаса, дарохранилица, Јеванђеље, плаштаница и неколико старих богослужбених књига чувају се у храму. Од богослужбених књига сачуване су сљедеће: „Октоих“ из 1855. године, „Минеј“ из 1872. године и „Служебник“ из 1898. године, као и обновљени и рестаурисани домовници ове парохије.
 

Матичне књиге
 
Парохијске матичне књиге воде се од 1894. године и све су сачуване. Неколико књига је одузето након Другог свјетског рата, али су убрзо враћене.

offline