УСПЈЕШНО ОДРЖАНИ ЗАВРШНИ ИСПИТИ У ШКОЛИ СТАРОГ СРПСКОГ ЦРКВЕНОГ ПОЈАЊА „СВЕТИ ЈОВАН КУКУЗЕЉ“
По благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита зворничко-тузланског господина Фотија, претходних дана одржани су завршни испити за школску 2025/2026. годину за полазнике Школе старог српског црквеног појања „Свети Јован Кукузељ“, која дјелује при Епархији зворничко-тузланској.
Тестирање, које је водио управник школе протођакон Ненад Новић, реализовано је за двије групе полазника – у Бијељини и у Добоју. На овом испиту ученици су презентовали градиво стечено током протекле школске године из два предмета: Црквеног појања и Црквенословенског језика. Полазници су показали изузетно знање и велики напредак у савладавању захтјевног програма.
У прилогу можете погледати и послушати видео-снимак на којем ученици поју „Господи возвах“, псалам која се изводи на вечерњем богослужењу, а који овом приликом слушамо у првом гласу.
Нова школска година почиње у септембру, када се са радошћу очекују нова сазнања и нови полазници спремни да изучавају древну црквену музику.
О старом српском црквеном појању
Старо српско црквено појање предањско је пјеније које се његује и употребљава у богослужењима наше Цркве више од једног миленијума. Оно свједочи о трајности и непрекинутости старозавјетног и новозавјетног богослужбеног прослављања и хваљења Бога. Појачко предање Цркве касније се развијало у оквирима византијске црквене музике за чије је биљежење коришћено неумско писмо, то јест нотацијски систем који се значајно разликује од уобичајеног савременог начина биљежења музике. Овоме је додатно допринијело то што се византијско појање најчешће преносило усменим предавањем, док је записивање (нотација) представљало ријетку појаву.
Иако су историјске околности у којима се Црква налазила условиле смјењивање појачких предања, древно појање Цркве континуирано се баштинило на Светој Гори, која је била чувар и ризница литургијских напјева и мелодија. Одатле се оно расијавало по православној васељени, враћајући помјесним Црквама њихову пређашњу појачку традицију.
Свети Сава Српски, ктитор Царске Лавре Хиландара, допринио је утврђивању ове појачке праксе међу светогорском монашком заједницом, предавајући тако и нашој Цркви древне напјеве и појање које се уобличило међу подвижницима Богородичиног врта. Један од таквих знаменитих подвижника био је и Свети Јован Кукузељ, монах манастира Велике Лавре, даровити и чувени светогорски мелод.
Епархијска школа која је, благословом Митрополита Фотија, понијела име управо по Светом Јовану Кукузељу, за своју мисију има обнављање старог српског појачког предања, светосавске литургијске химнодије, као и њено даље развијање и његовање, слиједећи тако светогорску праксу и баштинећи предањску псалмодију.
Актуелности у вези са радом и уписом у школу појања можете пратити и на званичној Инстаграм страници: skola_crkvenog_pojanja
У прилогу можете погледати и послушати видео-снимак на којем ученици поју „Господи возвах“, псалам која се изводи на вечерњем богослужењу, а који овом приликом слушамо у првом гласу.
Нова школска година почиње у септембру, када се са радошћу очекују нова сазнања и нови полазници спремни да изучавају древну црквену музику.
О старом српском црквеном појању
Старо српско црквено појање предањско је пјеније које се његује и употребљава у богослужењима наше Цркве више од једног миленијума. Оно свједочи о трајности и непрекинутости старозавјетног и новозавјетног богослужбеног прослављања и хваљења Бога. Појачко предање Цркве касније се развијало у оквирима византијске црквене музике за чије је биљежење коришћено неумско писмо, то јест нотацијски систем који се значајно разликује од уобичајеног савременог начина биљежења музике. Овоме је додатно допринијело то што се византијско појање најчешће преносило усменим предавањем, док је записивање (нотација) представљало ријетку појаву.
Иако су историјске околности у којима се Црква налазила условиле смјењивање појачких предања, древно појање Цркве континуирано се баштинило на Светој Гори, која је била чувар и ризница литургијских напјева и мелодија. Одатле се оно расијавало по православној васељени, враћајући помјесним Црквама њихову пређашњу појачку традицију.
Свети Сава Српски, ктитор Царске Лавре Хиландара, допринио је утврђивању ове појачке праксе међу светогорском монашком заједницом, предавајући тако и нашој Цркви древне напјеве и појање које се уобличило међу подвижницима Богородичиног врта. Један од таквих знаменитих подвижника био је и Свети Јован Кукузељ, монах манастира Велике Лавре, даровити и чувени светогорски мелод.
Епархијска школа која је, благословом Митрополита Фотија, понијела име управо по Светом Јовану Кукузељу, за своју мисију има обнављање старог српског појачког предања, светосавске литургијске химнодије, као и њено даље развијање и његовање, слиједећи тако светогорску праксу и баштинећи предањску псалмодију.
Актуелности у вези са радом и уписом у школу појања можете пратити и на званичној Инстаграм страници: skola_crkvenog_pojanja
ШКОЛА ПОЈАЊА ЈОВАН КУКУЗЕЉ ЦРКВЕНО ПОЈАЊЕ ВИЗАНТИЈСКО ПОЈАЊЕ ЗАПИСИ
