СВАКИ ДАН ЈЕ ПРИПРЕМА ЗА СУСРЕТ СА ГОСПОДОМ
Гост новог издања емисије "Врлинослов" на Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке, био је протопрезвитер-ставорофор Жељко Теофиловић, настојатељ храма Покрова Пресвете Богородице у Броду, у Епархији зворничко-тузланској . У емисији аутора и водитеља г. Слободана Стојковића, прота Жељко је у оквиру наведене емисије дао одговор на питање шта је покајање - како, када и зашто се кајати?
Гостујући у емисији "Врлинослов" протопрезвитер-ставрофор Жељко Теофиловић је својим надахнутим излагањем указао на правилне основе богословске мисли и хришћанског етоса који указују да покајање и подвиг представљају фунадаменталне претпоставке хришћанског живота, тј. да су они condition sine qua non живота сваког православног хришћанина, такође и његова константа јер одређују почетак, средину и с(а)вршетак (τέλος = циљ, остварење), духовног живота. О овој чињеници којој неизоставно води надахнута нит мисли проте Жељка, нам сведочи целокупно црквено светоотачко искуство (предање), и толико је очигледна да не захтева додатно аргументовање.
Света Тајна исповести је припрема за процес покајања, а процес покајања није једноставан. У исповести сагледавамо праву слику наше грешности и напшега пада, а тек након тога крећемо на пут отрежњења, доласка до сазнања где је човек погрешио и иде према љубави и милости Божјој, нагласио је прота Жељко објашњавајући да света Тајна исповести и покајање нису исто, али и поред тога не могу једно без другог.
Из студија Телевизије Храм, протопрезвитер-ставрофор Жељко Теофиловић упутио је пастирску поруку гледаоцима једине црквене Телевизије у нашој помесној Цркви: Кроз једну годину имамо период поста и покајања, али не само тада, већ свакога дана морамо да размишљамо и чинимо рекапитулацију једнога дана. Зато постоје молитвена правила која подсећају да нам је сваки дан дарован као велики дар, те да попут мудрих девојака из Јеванђеља будемо спремни да дочекамо Женика, јер сваки наш дан је дан припреме за сусрет са Господом, рекао је прота Жељко, између осталог, у својој поуци на крају емисије.
Извор: Ризница литургијског богословља и живота
