ПРВО ОДОБРЕЊЕ ЗА УПОТРЕБУ МЕСА ОД ЖИВОТИЊА КОЈЕ СУ ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНЕ

Генетски модификовани лосос и званично стиже у радње
Модификације ће у будућности бити све софистицираније. Србија треба да настави да штити конвенционалну производњу, каже генетичар професор Миодраг Димитријевић

Фото: Пиксабеј
Генетски модификовани лосос стићи ће на полице трговина у Америци најкасније до краја наредне године. Иако је ова вест одјекнула у свим светским медијима реч је заправо о „пројекту” који се најављује још од 2015, када је Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) отворила врата производу који је у припреми већ три деценије и прогласила га „безбедним за исхрану”.

Америчка биотехнолошка компанија „Аква баунти технолоџис” саопштила је да би продавнице могле да почну са његовом продајом до краја 2020. године, преноси АП.
Ово је иначе било и прво одобрење за употребу меса од животиња које су генетски модификоване.

ГМ лосос има ген који му омогућава да расте два до три пута брже него конвенционални и користи 20 до 25 одсто мање хране. Осим у САД биће доступан и купцима у Канади, где је такође одобрена његова продаја. Трансгену рибу америчка компанија ће, према ранијим најавама, узгајати у погонима на копну. Ширење капацитета зависиће од тога како ће ГМ лосос бити прихваћен на тржишту.

Еколошке и потрошачке организације и даље изражавају забринутост да би овакав производ могао да буде штетан по здравље људи. Али и да би такав лосос, ако буде необележен, лако могао да освоји сва тржишта, посебно што се помиње да ће бити јефтинији.

У Србији је по закону забрањен узгој и промет ГМ производа. Када је реч о свежем лососу, његова потрошња је мала због високе цене. Увози се углавном из Норвешке и нешто мање из Данске и купују га углавном ресторани.

Др Миодраг Димитријевић, генетичар и професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, каже да су „генетички модификовани организми ту да остану и да нема дилеме да ће тако бити”. Модификације ће, сматра, у будућности бити све софистицираније тако да је то нешто на шта би требало да рачунамо.

– Очигледно је да питање ГМО-а у свету доноси и друштвене потресе, тако да би о свему требало да на време водимо рачуна. Генетичка модификација лососа није ништа ново. Они лососа модификују већ више од десет година, а први покушаји су били још средином осамдесетих година – истиче Димитријевић. Према његовим речима, први трансгени лосос појавио се још 1989. године, међутим тек тридесет година касније је, ето, и званично одобрен. Наш саговорник каже да се генетичке модификације у свету и даље не раде због недостатка конвенционалне хране, већ због тржишне утакмице. Није искључено ни то да је производња овакве хране намењена ситуацији у којој се свет може суочити са несташицама за неких тридесетак година, када се предвиђа да ће на планети живети више од 10 милијарди људи.

– Србија би требало да тражи свој интерес. У трендовима које ми тренутно имамо у производњи хране нама је ГМО пре проблем, него решење. Он нама ништа не решава, имамо довољно конвенционалне хране, а није проблем ни у производњи, тако да нам ГМО само може правити штету – каже наш саговорник и додаје да ћемо сигурно у будућности имати „судар“ са ГМ биљкама и животињама.

На питање колико данас на свету уопште има купаца ГМ хране, наш саговорник каже да је то податак који вероватно нико нема. То може само да се прати у земљама које обележавају овакве производе, а већина то не чини. У појединим земљама се чак и илегално увози и троши. Код потрошача и даље постоји велики отпор према оваким пpоизводима.

Извор: Политика

 

 

offline