МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ У БИТОЉУ - ЈЕДИНСТВО У ХРИСТУ СРПСКЕ И МАКЕДОНСКЕ ЦРКВЕ
"Јединство Српске и Македонске Православне Цркве резултат је Божјег благослова и љубави која повезује наша два народа" рекао је Митрополит Фотије данас у Битољу поводом славе храма светог великомученика Димитрија и посјете Републици Северној Македонији.
Дана 8. новембра 2024. године, када прослављамо успомену на Светог великомученика Димитрија и успомену на велики земљотрес у Цариграду, Његово Високопреосвештенство Митрополит преспанско-пелагонски и администратор аустралијско-новозеландски г. г. Петар, уз саслуживање Његовог Високопреосвештенства Митрополита зворничко-тузланског г. Фотија, Његовог Преосвештенства Епископа шабачког г. Јеротеја, Његовог Преосвештенства Епископ хераклејског г. Климента, Његовог Преосвештенства Епископа Величког г. Николе, свештеника и ђакона, служио је Свету Божанствену Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Битољу.
По заврштеку Свете Литургије митрополит Фотије се обратио домаћину митрополиту Петру и сабраном народу бесједом коју вам преносимо у целости:
Ваше Високопреосвештенство, Ваша Преосвештенства, часни оци, драга браћо и сестре. Данас је велики дан у храму Светог великомученика Димитрија. Претходно смо били овде на канонизацији Свете Стефаниде, савремене светитељке. Данас смо у Битољу, по благослову Његове Светости патријарха српског господина Порфирија, а на позив Високопреосвећеног митрополита преспанско-пелагонијског Петра. Заједно смо дошли владика Јеротеј и ја, како бисмо узели учешћа у овом духовном сабрању на празник светог великомученика Димитрија.
Пре две године, благодат Духа Светога излечила је рану раскола која је у нашој Цркви постојала још од 1967. године, и ми смо поново постали оно што смо увек били – једна, света, саборна и апостолска Црква, Тело Христово и Дом Свете Тројице. Био је то благословени тренутак, који се не може објаснити људским речима. Први разговори одржани су у Солуну, а затим у разним крајевима, и Бог је дао да буду крунисани повратком у јединство Цркве, уз објаву „Томоса“ који је Македонска Православна Црква добила од Српске Православне Цркве. Тај догађај је пројавио братску љубав и заједницу која је увек постојала међу нашим народима, али која је тада добила своју пуноћу.
Српски епископи се у Македонији осећају као код своје куће, а митрополит Петар је такође био код нас у Епархији зворничко-тузланској, као и у Соко Граду у Епархији шабачкој, задужбини блаженопочившег владике Лаврентија. Када смо били на устоличењу владике Јустина у Паризу, од свих представника помесних Цркава, само су Македонци и ми служили као једна Црква без недоумица које су постојале међу осталим.
Ја иначе пишем поезију, можда сте чули. Јуче сам написао песму о Светом Клименту Охридском, а данас о Светом Науму. То је духовна радост, благослов светих људи – Светих Климента и Наума, Светих Петочисленика и свих српских светитеља. Овај подвиг јединства није дело људско, већ дело Божије, а у Украјини тренутно видимо како ђаво може да изазове раздор и страдање. Митрополит Петар је својом борбом за јединство постао Нови Солунац, иако то многи људи код нас не разумеју у потпуности јер то гледају логиком људског ума.
Сећам се када су људи долазили из Македоније у манастир Прохор Пчињски и питали да ли могу да се причесте, јер су постили и исповедали се. Увек је постојала нека дилема. Такве дилеме више не постоје – сада смо једна, света, саборна и апостолска Црква. Ово јединство је резултат духовне мудрости и молитава, и обједињује нас у пуноћи и благослову. Македонска Црква никада није одступила од Светог Православља и није прихватила јерес или мењала предање, а Српска Црква је непрестано показивала љубав према овом народу.
Наш патријарх Порфирије у пресудним тренутцима био је гарант да ће доћи до јединства, и ево благодаћу Духа Светога данас смо заједно служили Литургију. Нека тако буде до Другог доласка и Есхатона. Данас смо овде, у Битољу, као у својој кући, да прослављамо Бога и великог светитеља Светог Димитрија, који се у ранг великомученика убраја уз Светог Георгија, Пантелејмона и Прокопија. Ови велики мученици четвртог века дали су изузетне примере православној Цркви и оставили снажан печат на историју хришћанства.
Песме које сам писао долазећи у манастир Ђунис, на преговоре, више су молитве него песме. Оне су израз молитвене потребе. Изражавам радост што смо данас овде по благослову патријарха српског и Светог Синода и што ћемо наставити да долазимо, јер ми заиста јесмо једна Црква, и тако ће бити у векове векова. Амин.
По заврштеку Свете Литургије митрополит Фотије се обратио домаћину митрополиту Петру и сабраном народу бесједом коју вам преносимо у целости:
Ваше Високопреосвештенство, Ваша Преосвештенства, часни оци, драга браћо и сестре. Данас је велики дан у храму Светог великомученика Димитрија. Претходно смо били овде на канонизацији Свете Стефаниде, савремене светитељке. Данас смо у Битољу, по благослову Његове Светости патријарха српског господина Порфирија, а на позив Високопреосвећеног митрополита преспанско-пелагонијског Петра. Заједно смо дошли владика Јеротеј и ја, како бисмо узели учешћа у овом духовном сабрању на празник светог великомученика Димитрија.
Пре две године, благодат Духа Светога излечила је рану раскола која је у нашој Цркви постојала још од 1967. године, и ми смо поново постали оно што смо увек били – једна, света, саборна и апостолска Црква, Тело Христово и Дом Свете Тројице. Био је то благословени тренутак, који се не може објаснити људским речима. Први разговори одржани су у Солуну, а затим у разним крајевима, и Бог је дао да буду крунисани повратком у јединство Цркве, уз објаву „Томоса“ који је Македонска Православна Црква добила од Српске Православне Цркве. Тај догађај је пројавио братску љубав и заједницу која је увек постојала међу нашим народима, али која је тада добила своју пуноћу.
Српски епископи се у Македонији осећају као код своје куће, а митрополит Петар је такође био код нас у Епархији зворничко-тузланској, као и у Соко Граду у Епархији шабачкој, задужбини блаженопочившег владике Лаврентија. Када смо били на устоличењу владике Јустина у Паризу, од свих представника помесних Цркава, само су Македонци и ми служили као једна Црква без недоумица које су постојале међу осталим.
Ја иначе пишем поезију, можда сте чули. Јуче сам написао песму о Светом Клименту Охридском, а данас о Светом Науму. То је духовна радост, благослов светих људи – Светих Климента и Наума, Светих Петочисленика и свих српских светитеља. Овај подвиг јединства није дело људско, већ дело Божије, а у Украјини тренутно видимо како ђаво може да изазове раздор и страдање. Митрополит Петар је својом борбом за јединство постао Нови Солунац, иако то многи људи код нас не разумеју у потпуности јер то гледају логиком људског ума.
Сећам се када су људи долазили из Македоније у манастир Прохор Пчињски и питали да ли могу да се причесте, јер су постили и исповедали се. Увек је постојала нека дилема. Такве дилеме више не постоје – сада смо једна, света, саборна и апостолска Црква. Ово јединство је резултат духовне мудрости и молитава, и обједињује нас у пуноћи и благослову. Македонска Црква никада није одступила од Светог Православља и није прихватила јерес или мењала предање, а Српска Црква је непрестано показивала љубав према овом народу.
Наш патријарх Порфирије у пресудним тренутцима био је гарант да ће доћи до јединства, и ево благодаћу Духа Светога данас смо заједно служили Литургију. Нека тако буде до Другог доласка и Есхатона. Данас смо овде, у Битољу, као у својој кући, да прослављамо Бога и великог светитеља Светог Димитрија, који се у ранг великомученика убраја уз Светог Георгија, Пантелејмона и Прокопија. Ови велики мученици четвртог века дали су изузетне примере православној Цркви и оставили снажан печат на историју хришћанства.
Песме које сам писао долазећи у манастир Ђунис, на преговоре, више су молитве него песме. Оне су израз молитвене потребе. Изражавам радост што смо данас овде по благослову патријарха српског и Светог Синода и што ћемо наставити да долазимо, јер ми заиста јесмо једна Црква, и тако ће бити у векове векова. Амин.
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ ПОСЈЕТЕ ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПОСЈЕТЕ МАКЕДОНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ДИМИТРИЈЕ