Митрополит Фотије
 
О ГРЕСИМА МОНАШТВА
 
О гресима монаштва
тешко је и мислити,
а камоли писати,
или, недај Боже, неког осуђивати,
али се треба подсећати
шта грехом добијамо, а шта губимо,
шта смо у својим заветима обећали,
чему ћемо да тежимо
и како ћемо да живимо
 
Монаштво је најузвишенији (најтежи)
облик или начин живљења
човека на земљи,
то је покушај анђелског живљења,
тај и такав живот
ми обећавамо на монашењу
пред Господом и Светима,
и зато се морамо увек подсећати
да тим уским путем монаштва ходимо
и да са тог уског пута спасења
не скренемо
 
Када живи у врлини и послушању,
монах се мало по мало Небесима узноси,
ако се догоди да падне
- Господ је ту и одмах га подиже,
јер види његов труд и намере
да жели Богу да се уподоби,
да је његов идеал светост у срцу
и да је спреман ако затреба
за Господа и да страда,
такав монах је свим људима
утеха и нада
 
Ако неки монах падне
и у томе греху остане,
сво Небо за њим плаче
и молитве упућује да се покаје
и да му буде боље,
јер је монах борац Христов
све док се у борби не предаје,
а ако неки монах, подвижник и пустињак
падне у какав грех,
он као да је два псећа ланца
себи око врата обмотао и хода тако,
а призван је Небесима да плови
и да се Богу - Светој Тројици уподоби