Богаташ и Лазар, John Everett Millais, 1863.
 

Митрополит Фотије
 
О СВЕПОГУБНО СРЕБРОЉУБЉЕ!
 
Рече Господ: - Не можете служити
Богу и мамону,
Богу и новцу,
Богу и овоме свету,
јер ћете једнога господара волети,
а другога мрзети,
у људском срцу пребивају
Бог или среброљубље,
једнога од њих можемо волети,
а другога мрзети,
једноме служити,
а другога одбацити
 
Из Светог Писма Новога Завета
је познато,
да су рани хришћани
сакупљали помоћ за сиромахе,
то су чинили и сами апостоли,
и та је помоћ дељена на агапама
- трпезама љубави,
неодговоран однос
према црквеној имовини
сматрао се великим грехом,
то показује и један случај
Ананија и жене му Сапфире,
који су имовину уместо Цркви,
узели себи (приватизовали),
и Бог их је пред свима казнио смрћу,
као пример да треба имати
свештени однос
према црквеној имовини
 
Шаљући Своје ученике
на проповед Јеванђеља,
Господ је свима нагласио,
да са собом не треба да носе
никакво богатство, нити накит,
чак ни две кошуље,
да не би људи,
гледајући у то благо,
више се везали за њега
него за Реч Божију - Христа,
Кога су им апостоли проповедали
 
Какве последице
на људску душу и срце
оставља богатство,
види се из јеванђелске приче
о богаташу и Лазару,
богаташ је служећи среброљубљу
постао безимен,
њега је интересовало
земаљско богатство и ништа друго,
али је на Суду Божијем
завршио у аду,
док је Лазар, убог и сиромах,
врлинским животом
и честитошћу свога срца,
задобио Царство Небеско
 
Како је среброљубље
штетно за душу човека,
види се и из житија
Светог Спиридона Тримифунтског,
који је важио за сиромахољубивог
и смиреног епископа,
али је његов ученик Трифилије
почео полако робовати среброљубљу
и од те пошасти га избави
сам Свети Спиридон
својим молитвама и поукама,
и тако се Трифилије покајањем,
поново врати чистом и врлинском
хришћанском животу

---

"Три богатира", Виктор Васњецов између 1881. и 1898.