ТРПЉЕЊЕМ СВОЈИМ
 
Рече Господ:
 - Трпљењем својим
спасавајте душе своје
 
Спасење је плод
вере и подвига
а трпљење је крста свога
смирено ношење
 
Трпљење је дар
који нам је дат
не само за себе,
већ и за све људе,
оне који врлином трпљења живе,
нити ропћу, нити негодују
а крсту Христовом који носе се радују
 
Живот је саткан од трпљења
бола, туге и уздисаја,
и само ће онај
који на Суду Божијем спасен буде,
од те тројне муке спасен бити
 
Земаљска реалност је дакле она
коју карактеришу
 - туга, бол и уздисаји,
они су последица смртности
људске природе,
зато нас Господ позива
да се благодаћу Божијом
и светим Тајнама Цркве,
боримо против те тројне муке
да бисмо већ сада и овде у Цркви,
предокушали Живот Вечни
и бесконачни
 
Речником аскетских Отаца,
као и речима Светог апостола Павла,
трпљење и борбу са својом 
несавршеном људском природом,
са својом смртношћу,
они су називали
 - свлачење старог човека са себе,
што је подразумевало победу
свих негативних последица греха,
на људску личност и душу
 
Са друге стране,
позитивна димензија
тог подвига и трагања је
благодатно узрстање
у свим хришћанским врлинама
и добродетељи,
које су Оци називали
 - облачење у Христа,
и та борба ће трајати читав живот
док смо овде на земљи
 
- Трпљењем спасавајте душе своје,
значи прихватити философију
Крста Христовог,
прихватити подвиг и искуство Отаца,
који се вером и борбом
са својим слабостима
и демонским силама
као победници јавише,
трпљење је прихватање живота
какав он јесте,
а не бежање у илузије и фантазије,
како то многи чине,
јер Господ је за нас
голготске муке претрпео,
да би нам пут спасења показао,
а то је пут крста и васкрсења
 
Једном приликом
велики угодник Божији,
подвижник вере и страдалник
 - Свети Нектарије Егински,
уђе у свој храм на Егини да се помоли,
јер је у духовној борби био мало клонуо,
и почео је да се моли
пред распећем Христовим
и да се помало жали,
а Господ знамење велико учини
и са распећа му се обрати:
 - Зар не видиш шта сам за тебе
на Голготи претрпео,
и тог часа се Свети Нектарије
за сва времена поучи
да у животу, подобно Господу,
трпељиво свој крст носимо
и никада не негодујемо,
јер нас ношење крста свога
 - највише Господу уподобљава
 
Митрополит Фотије