Митрополит Фотије - СРБИ И МУЧЕНИШТВО
СРБИ И МУЧЕНИШТВО
Давно би када ме један брат Грк упита:
- Којег ви светитеља
у вашем манастиру поштујете
- локалног светитеља (Топикос Агиос),
ја заћутах,
јер ме је питање збунило,
али кад сам дошао себи рекох му:
- Ми Срби смо народ страдални,
код нас су локални светитељи
- мученици који страдаше,
али су и сада са нама,
моле се и штите нас
Заиста је тако,
на овој ветрометини
на којој ми Срби живимо,
питање је да ли је могуће да буде другачије,
тешко,
српска историја је
историја крста и васкрсења,
страдали смо скоро од свих Западњака,
а раније дуго, дуго од Турака,
многе царевине су
у својим освајачким походима
управо преко нас,
преко Срба ходиле
као што би познати продор на Исток
(Дранг нах Остен),
али је приметно и следеће:
када страдају они, други,
о њиховом страдању се пише
на насловним страницама,
а о нашим страдањима ако се и пише,
пише се на маргинама,
ово можемо објаснити
једино Његошевим стихом:
- Суза наша нема родитеља
Хвала Богу да ипак нисмо баш сви
своје страдалнике и мученике заборавили,
наша света Црква их непрекидно помиње,
или као страдалнике,
или као Свете Мученике,
али их помиње,
мене овај Грк својим питањем на то подсети,
и сад ми ево пада на памет и следеће:
у време османлијског ропства
побијено је читаво братство
манастира Драговића,
њих петнаест, шеснаест монаха,
сећам се и страдања
једног архимандрита Кодрата
у манастиру Лепавина,
кога су унијати мачем сасекли
док је стајао на улазу у монашки конак,
а поменућу и треће страдање
монаха из манастира Тавне,
који за време НДХ
пострадаше од усташа,
који кад уђоше у манастир
иза њих нико жив не остаде,
то су наши српски локални светитељи,
чувари и заштитници,
а на то ме подсети мој пријатељ Грк
својим питањем
и благодаран сам му на томе
Митрополит Фотије
